foto: GMinfo/arhiva
Agencija za energetiku Srbije (AERS) nedavno je izmenila metodologiju za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje, donoseći četiri nove odluke. Sagovornici Danasa ocenjuju da ove izmene, trenutno, neće uticati na rast cene struje za građane i privredu, ali da bi novi troškovi doneti izmenama mogli u budućnosti da opterete cenu električne energije.
Sve odluke odnose se pre svega na energetske subjekte, a posebno na proizvođače energije iz obnovljivih izvora (solarne elektrane, vetro-elektrane…).
Koje izmene su donete?
Kako je objavljeno u Službenom glasniku, prvom odlukom menja se način na koji se u metodologiji raspodeljuju troškovi.
Umesto ranijeg pozivanja na „objektivne kriterijume”, uvodi se da će se način evidencije i razdvajanja troškova detaljnije uređivati posebnom odlukom Agencije.
Druga odluka znači da se u operativne troškove koji ulaze u formiranje cene dodaju i troškovi lizinga sredstava sa pravom korišćenja dužim od godinu dana.
To znači da se lizing oprema (dugoročni najam sredstava) sada eksplicitno priznaje kao trošak u regulaciji cena, a tiče se energetskih kompanija koje koriste opremu putem lizinga.
Trećom odlukom uvodi se nova grupa kupaca – elektrane, koja obuhvata energetska preduzeća za proizvodnju električne energije u kategorijama srednjeg i niskog napona.
Ovo podrazumeva da se elektrane sada posebno klasifikuju kao kupci kada preuzimaju električnu energiju iz sistema.
Četvrta odluka propisuje detaljan način obračuna električne energije za elektrane, u zavisnosti od tipa generatora, načina priključenja, režima rada i načina merenja.
„Izmene neće uticati na cenu struje za građane i privredu, za sada“
Predsednik Udruženja „Zaštita potrošača“ Nenad Bumbić ocenjuje da izmene metodologije treba posmatrati u kontekstu sve većeg učešća obnovljivih izvora energije, koji zbog svoje prirode nemaju stabilnu proizvodnju kao klasične termoelektrane.
Kako objašnjava, solarne elektrane, vetroparkovi i drugi OIE izvori imaju velike oscilacije u proizvodnji, u pojedinim trenucima proizvode više nego što je sistemu potrebno, a u drugim moraju da povlače struju iz mreže, što EPS-u otežava balansiranje sistema.
„To stvara problem EPS-u jer mora stalno da prilagođava svoju proizvodnju“, navodi Bumbić za Danas, dodajući da nova metodologija zapravo ide u pravcu da stimuliše proizvođače OIE da bolje usklade svoju proizvodnju sa potrebom sistema.
Prema njegovim rečima, ove izmene znače da bi elektrane koje su tehnički savremenije i bolje usklađene sa mrežom mogle imati niže troškove, dok bi starije i manje fleksibilne elektrane mogle snositi veće troškove.
On ocenjuje da ove izmene u ovom trenutku ne bi trebalo direktno da utiču na cenu struje za građane. Međutim, odluka koja se tiče troškova lizinga mogla bi u budućnosti imati blagi uticaj na povećanje cene struje.
„Kada EPS bude predlagao novu cenu električne energije, deo ovih troškova može uticati na blaga povećanja, ali to ne bi trebalo da budu značajni iznosi“, navodi Bumbić.
Govoreći o uvođenju elektrana kao posebne grupe kupaca, on ističe da je takvo razdvajanje trebalo uvesti ranije, jer se na taj način jasnije uređuje odnos između proizvođača i elektroenergetskog sistema (kada uzimaju i predaju struju), posebno u uslovima sve većeg broja manjih proizvođača iz obnovljivih izvora.
To je važno i zbog koncepta „aktivnog kupca“, koji znači da prozujmeri mogu da prodaju višak energije na tržištu i tako ostvare prihod. Srpski zakon trenutno taj koncept predviđa za preduzeća, a ne i za građane.
„Problem kod nas je što se sistem i dalje u velikoj meri oslanja na velike proizvođače, dok je u nekim drugim zemljama, poput SAD, razvijen model u kojem i građani sa solarnim panelima mogu da ostvaruju prihod od proizvodnje električne energije. U Srbiji je to i dalje otežano i nedovoljno razvijeno“, navodi Bumbić.
„Uvertira za veće cene?“
Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović ocenjuje da izmene metodologije predstavljaju uvod u buduće promene cena električne energije, budući da preciznije definišu koje troškove snabdevač može da uključi u cenu.
On podseća da se metodologija odnosi na kupce na garantovanom snabdevanju, gde je izabrani snabdevač praktično Elektroprivreda Srbije, koji ima pravo da kroz cenu električne energije pokrije svoje opravdane troškove poslovanja.
„Ova metodologija upravo precizira koji su to opravdani troškovi. Konkretno, sada se među njima nalaze i troškovi lizinga, što znači da ako EPS uzima opremu, postrojenja ili vozila na lizing, ti troškovi mogu biti uključeni u cenu koju na kraju plaćaju krajnji kupci“, objašnjava Gavrilović.
On ukazuje i na promenu koja se odnosi na elektrane, koje dobijaju poseban status u okviru sistema, što se, kako navodi, odnosi na kupce-proizvođače, odnosno prozjumere.
Gavrilović podseća da je u prethodnom periodu omogućeno pojedinim firmama koje su formalno razvrstane kao mala preduzeća da pređu na garantovano snabdevanje, čime su stekle pravo na niže, garantovane cene električne energije, iako po potrošnji znatno prevazilaze tipične okvire za tu kategoriju.
„Imate firme koje troše i do 1.000 megavat-sati godišnje, a koje su mogle da pređu na garantovano snabdevanje, što posebno odgovara onima sa većom noćnom potrošnjom, kada su cene niže“, navodi on, dodajući da su na taj način stekle određene benfite.
Prema njegovoj oceni, izmene koje se odnose na elektrane i način obračuna mogle bi da znače stroži i detaljniji obračun troškova za te kupce-proizvođače, kroz veće takse.
„Suština ove intervencije je da se prikupi više novca kroz preciznije definisane troškove i obračun“, zaključuje Gavrilović.
