• 28 novembra, 2020

In memoriam: Dragomir Antonić

Dragomir Antonić

Uvek su se Čačani i Milanovčani otimali u svojatanju, čiji je ovaj čovek? A on rodjeni Čačanin, govorio  da je starinom iz Brusnice, od Antonića (Djurdjevdan) po pretku Antoniju. Ovih dana iz medija saznajemo, šta je sve bio, gde putovao, koliko knjiga objavio naš Dragomir. Zašto naš? Zato  što je neskriveni patriota, nesebičan u pomaganju, od Gruže do Gojne Gore, prošpartao, zapisao što šta, pa i o soku kosačkom, vodnjiki, zdravicama, naricaljkama… Muzeju rudničko-takovskog kraja izsavetovao publikovanje monografije o nadimcima u Donjoj Vrbavi, krajputašima kao  spomeničkom nasledju i zapisima.

Postoje ljudi u Beogradu koji će u odredjenim komorama da lobiraju za vašu, opštu gornjomilanovačku stvar a da za to ne traže procenat. To je danas vrlina.

Dragomir Antonić je bio strastven kulinar. Čarobnjak posnih jela. U šali govorio, kada mu nestane para, on napiše kuvar, to žene razgrabe (po pravilu) a nikada ne čitaju. Nije se hvalio koliko je destina puta pohodio Svetu Goru ali je njegov  dokumentarac o Hilandaru 1983. podvig, jer tada grčke vlasti nisu dozvoljavale unošenje tv kamera u monašku državu. Ko ga je poznavao, upoznao je njegov šestar od Kalenića do Gardoša i zastajkivanje kod svake tezge. Ta iskustva, priče običnog seljaka Srbije, često smo čitali u njegovim kolumnama revije „Pečat“. Antonić, nije bio omiljen naročito medju etnolozima. Postoji  više razloga. Veliki radnik i kafanoljubac a stizao oboje. Pristalica terenskog istraživanja, ne gluvaranja za kompjuterom. Što reče jedan naš ugledni privrednik „Kada bi pčele stalno bile u košnici, u njoj nikada meda ne bi bilo.“ Poslednje veliko putovanje ovog hodoljupca ostvarilo se u  Severnoj Koreji. U njegovom pisaniju ostasmo zatečeni o mnogim ličnim i kolektivnim zabludama.

Dragomir Antonić nije krio nesimpatije prema onima koji su nas bombardovali na Vaskrs 1941. i na Veliki Petak 1999. Voleti svoju zemlju više od sebe, to je dar. Za njega, možda je i bolje ovako, zbog budućih „NATO integracija“ koje nas očekuju. „Onaj koji kontroliše dug, upravlja celokupnim životom dužnika. Moglo bi se iz toga zaključiti da nije sve u novcu ali je mnogo toga u dugu.“(Pečat, kolumna 634, oktobar 2020.)

A sutra, kada neki mladi istraživač bude listao o žrtvama Covida 19, medju hiljadama stranica znanih i neznanih Srba, naći će i ime etnologa Dragomira Antonića.

Sahrana je bila danas u sredu 11. 11. 2020. na Svetog Avramija u Beogradu

Saša Savović

Violeta

Prethodni članak

I u Milanovcu obeležen Dan primirja

Sledeći članak

Akcija dobrovoljnog davanja krvi – 12. novembar