U znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u 11 sati na snagu stupilo primirje, u svetu se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. U šumi kod grada Kompjenj u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu. Primirje, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, obeležava se u svim zemljama koje su potpisale sporazum.

U Gornjem Milanovcu obeležen je Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Tim povodom predsednik Skupštine opštine Gornji Milanovac Lazar Nikolić položio je venac na spomenik Vojvodi Živojinu Mišiću na Trgu kneza Mihaila. Pored predstavnika opštine Gornji Milanovac, vence su položili i predstavnici Vojske Srbije i Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Od 1914. do 1918. godine odrigrala su se do tada najveća i najbrutalinija ratna stradanja. Istorijografija taj rat naziva Prvim svetskim ratom, to je takozvani Veliki rat u kom je učestvovalo oko 50.000.000 ljudi, 36 zemalja na tri kontinenta – Africi, Aziji i posebno u Evropi.

Istoričar Aleksandar Marušić kaže da je Zapadni front bio dugačak oko 600 kilometara, Istočni čak 1.600, a ono što je za Srbiju najznačajnije jeste Balkanski odnosno Solunski front.

Prema rečima istoričara Aleksandara Marušića, direktora Muzeja rudničko-takovskog kraja na današnji dan desio se jedan od značajnijih događaja u istoriji, evropskog i svetskog, 20. veka.

– Rudničko-takovski kraj je, kao i u prethodnim značajnim dogadjajima tokom 19. veka, dao ogroman doprinosu u oslobodjenju i spašavanju Srbije. Na području Gornjeg Milanovca, odnosno zapadnih delova opštine odigrala se jedna od najznačajnih i najslavnijih bitaka Prvog svetskog rata, to je onaj ofanzivnni deo suvoborsko-kolubraske bitke tzv. Rudnička ofanziva kada je na čelu Prve armije, general, a par dana kasnije i vojvoda po činu, Živojin Mišić komandovao našom vojskom, koja se sabrala ovde na Trgu kneza Mihaila, zajedno sa regentom Aleksandrom Karadjordjevićem objasnio da vojska ne sme da popusti uprkos lošem vremenu, slabom naoružanju i nedostatku hrane da se mora 2-3 dana odnoriti i krenuti u presudni juriš. To se i desilo u 7 sati ujutru 3. decembra 1918. godine. I za dve nedelje prvo je oslobodjena takozvana Suvoborska greda i za dve nedelje su čitava severozapadna Srbija i Beograd bili oslobođeni – rekao je Aleksandar Marušić.

On je dodao da se taj preobražaj običnog vojnika koji je bio na granici izdržljivosti danas izučava u svim značajnijim vojnim školama Evrope i sveta.

V.P. gminfo.rs