Napustio nas je čika Vojo!

Šta reći i napisati kada premine čovek u 93. godini?

Osim da pamtiš njegov blag i rasterećen lik zadovoljnog čoveka, zadovoljnog sa svime što ostavlja iza sebe.

Vojo je pripadao starom čaršijskom kovu koje su krasili vredan i predan rad, na častan i pošten način koji su uz skromnost donosili sreću i ponos. Svoj radni vek proveo je u četiri kolektiva: JNA, Bolnici Gornji Milanovac, Graditelju i Spektru davajući ozbiljan pečat raznim građevinskim poduhvatima. U stare dane u caffeu Arena Takovo umeo je da, u priči sa nama, mrtav ozbiljan traži da vidi slike iz Dubaija i onda pokazujući zgradu u čijoj je gradnji učestvovao.

Uz bračnog druga Milicu za koju se brižno starao do pre mesec dana dobio je dve ćerke: Ivanu i Draganu koje su mu podarile četiri  unuka, a dočekao je i dva praunuka.

Kao starom Čaršijanu posebna Ljubav bila mu je FK Takovo. Umeo je čika Vojo da kaže da ga je posle rata povreda omela za nešto uspešniju fudbalsku karijeru, a njegovi savremenici da prokomentarišu (naravno, ne direktno) da to nije baš bilo tako, ali NIKO, ama baš NIKO nije mogao da ospori njegovu ogromnu Ljubav prema Takovu. A šta je život drugo nego Ljubav, hvala Gospodu Bogu na tom daru.

Bio je večiti neimar kluba u veeelikom broju generacija na različitim pozicijama i ulogama, a vidljiva kruna tog angažmana su izgrađene prostorije kluba za koje je Vojo, u sadejstvu sa Polom, realno bio najzaslužniji!

Pamtim 1. April (a nije bila šala) 2011. godine na 100-godišnjicu kluba, TV prilog nekadašnjeg, pravog B92 o teškoj situaciji u kojoj se tada nalazi FK Takovo, između ostalih govori i tada 80-godišnji čika Vojo: “Teško mi je danas i da pričam… Ja ne znam šta ću sutra kada umrem mojim drugovima tamo da kažem, gde sam ovu decu ostavio..“

Poživeo je Vojo još lepih 12 godina, dočekao i praunuke, kao i da se druži sa prijateljima od unuka iz drugog kolena. I da da još nekoliko, značajno pozitivnijih intervjua posle porodice, o svojoj drugoj najvećoj Ljubavi – FK Takovu. Da posle krize uživa u renesansi kluba i posebno se raduje ponovo umnoženim mlađim takmičarskim selekcijama kluba, ali i da pati posle loše igre i poraza…

Pre 15-ak dana 45 minuta posle meča na putu iz Novog Pazara zvali smo ga da mu kažemo rezultat, javila se ćerka, rekla da trenutno prima infuziju i da se dobro oseća, zahvaljujući se na informaciji. Pitao je i za rezultat poslednjeg kola… Znači do poslednjeg dana, do poslednjeg daha bili su porodica, Takovo i kroz njih Čaršija…

Putuj mirno čika Vojo i pozdravi drugare, ostavio si Takovo u sigurnim rukama, a Tvoj duh neka bdi nad svima i bodri nas kada nam je teško.

Neka Ti je laka zemlja, Bog da Ti dušu prosti! Porodici iskreno suačešće.

U ime FK Takovo

Vladimir Simić