Piše: Milorad Bošnjak

FATALNA VLADARSKA ROMANSA

„Ubistvo kralja je kao vrtlog, sve odvlači sa sobom“! – pisao je Šekspir u „Magbetu“. Taj vrtlog će od 1903. trajati i u Srbiji

KOLIKO je kraljica Natalija u progonstvu u Francuskoj nehotično doprinela da se rasplamsa i učvrsti ljubav njenog sina kralja Aleksandra i lepe udovice Drage Mašin? O tome svedoče mnogi istoriografski akti i istorijska dela, sa većom ili manjom tačnošću i objektivnošću. Neka su orijentisana kao hvalospev toj dinastiji, neka antiobrenovićevski i sa zluradošću.

Za razliku od brakova kneza Mihaila i kralja Milana, upoznavanju i romansi Aleksandra i Drage nisu „kumovala“ tajna bratstva. Jesu tajne službe, jer u visokoj politici nema slučajnosti, kamoli u dinastičkim brakovima. Nema do sada poznatog ni jednog arhivskog akta ni svedočenja o umešanosti masona u upoznavanje Aleksandra i Drage, čak ni u antimasonskoj literaturi.

Srpske i tajne službe velesila imaće u vladavini poslednjeg kraljevskog para Obrenovića učešća u trogodišnjim pripremama prevrata 29. maja 1903. i uklanjanja Obrenovića sa vladarske i istorijske scene.

JEDNO od tačnih svedočanstava o romansi Aleksandra i Drage objavila je Ana Vojka Milićević-Lunjevica, Dragina najmlađa sestra, u memoarima „Moja sestra kraljica Draga“ izdatim tek 1995. u Beogradu. Te spise je ispisala nedugo iza ubistva kraljevskog para. Ona je još 1975. vlastima SFRJ prodala dragocenu zbirku spisa i – deo prepiske knjaza Miloša! Za tačno 3.041 švajcarski franak. Ubrzo je umrla u Ženevi, gde je živela. Pisala je:
„Kraljica Natalija primetila je ljubav sina prema svojoj dvorskoj gospođi Dragi. To je ona jednog dana upotrebila, te je od gđe Drage tražila da Kralju Aleksandru iz šale piše da on leto 1895. provede kod majke u Sašinu“ (manji dvorac na francuskoj atlantskoj obali, u Bijaricu, kupila ga Natalija i nazvala ga po sinu). Leto te, po svoj budući bračni i život kao vladara Srbije sudbonosne 1895. mlađahni kralj je zaista proveo u Sašinu. Tu se odigrala početnica najintrigantnije srpske vladarske romanse sa tragičnim epilogom.

Ipak, kraljica majka mu nije odobrila brak sa Dragom Mašin, udovicom! O tome svedoči Natalija sama, u dva malo poznata, poslednja pisma sinu. Inače, s njim je bila prekinula kontakte od njegove ženidbe Dragom, do prvih dana maja za Obrenoviće (zlo)kobne 1903. godine. Tad Aleksandar majci šalje ponudu pomirenja u Bijaric, po tajnim emisarima, koju ona oberučke prihvata i, po istim emisarima, šalje mu pismo sa potvrdnim odgovorom, koje mu nikad neće stići…! Jer su, do povratka emisara u Beograd, on i Draga već bili ubijeni… Ovo su najvažniji citati tih poslednjih Natalijinih pisama sinu kralju:

„Mili sine! Bog htede da se mlad izvrgneš iskušenju njegovom, ali ti nijesi čvrst bio – podlegao si! No, još nije kasno! Vrati se u naručje matere koja hoće i može da ti pomogne. Draga je pametna žena. Dogovori se s njom. Ona je htela da bude kraljica i postala je. Njeno će ime povest beležiti pored tvog. Ali joj sada, kao pametnoj ženi, ponudi miran razlaz. Neka pođe u tuđinu, pa se tamo ako hoćete i dalje ljubite, samo neka na prestolu ustupi mesto dostojnijoj i boljoj ženi, koju će narod s radošću prihvatiti. Ti ćeš biti sretan. Ona će biti sretna. Svi ćemo biti sretni!“

Za njihovo svirepo ubistvo, kraljica Natalija je saznala slučajno, u šetnji parkom dvorca Versaj kraj Pariza, gde je došla iz Bijarica. Tri nedelje kasnije, ona piše svoje poslednje intimno pismo za života, uoči rezigniranog zamonašenja u katolički samostan (manastir) Sen Deni kod Pariza. To pismo šalje 20. juna 1903. vernoj prijateljici Mici, ženi ministra Novakovića.

I u svojoj žalosti i u monaštvu, Natalija Srbiji pomaže. Svedoče to dragocena arhivska zaostavština Jovana Žujovića sa kojim je iz egzila vodila službenu prepisku i njegov „Dnevnik – neobjavljeni rukopis“. Žujović (1856-1936) bio je iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca, kolevke Obrenovića, sin Mladena, pomoćnika načelnika okruga Rudničkog. Uz humanitarnu i pomoć u novcu, ona se od 1915. angažuje u političkoj pomoći Srbiji, stradaloj u ratu, lobirajući kod evropskih vlada. Sačuvani su i zapisi o njenim sastancima u Francuskoj sa vladikom Nikolajem Velimirovićem, kasnijim svecem. Umrla je 5. maja 1941. u manastiru Sen Deni, sahranjena je na groblju u Lardiju, oko 30 kilometara od Pariza, gde počiva i danas.

MLAĐAHNI kralj Aleksandar naivno je verovao da će mu odnosi sa ocem eks-kraljem Milanom biti izglađeni, interes Rusije biti okrenut u korist Srbije, majci biti dozvoljen povratak… „Uostalom, naši lični osećaji moraju se potčiniti interesima zemlje. Tu žrtvu smo dužni da prinesemo za dobro zemlje“ – pisao je tada prilično naivno u svom dnevniku.

Javnost malo zna o nesuđenom braku kralja Aleksandra Obrenovića sa nemačkom princezom Aleksandrom Šamburg-Lipe, kojeg je mimo njegovog znanja, pre Aleksandrovog upoznavanja sa Dragom Mašin, utanačio kralj Milan preko tajnih bratstava čiji je bio član! Ta princeza, rođena 9. januara 1879. bila je najmlađe od osmoro dece tada, za već ujedinjenu Nemačku i za Austriju važnog princa Vilhelma Šamburg-Lipea i princeze Batildis Anholt Desau. Vilhelm je bio mason, ali bez značajnijeg uticaja uprkos svom poreklu, jer su „u njegovo ime“ inostranu politiku Nemačke, za koju je uveliko bio nadležan, vodili centralna obaveštajna služba te carevine i njen austrijski „kolega“ Evidencbiro.

Kod Milana, ne bi li se definitivno utanačio pa ostvario brak Aleksandra i princeze Šamburg-Lipe, posreduje baron Veker-Gotar, nemački ambasador u Beogradu i mason, po nalogu svog cara Vilhelma II u Berlinu i uz znanje cara Franca Jozefa I u Beču. Za tajni diplomatsko-bračni sporazum Obrenovići-Šamburg-Lipe, Draga Mašin saznaje u Bijaricu kao dvorska dama kraljice Natalije! Sporazum je podrazumevao i pristup Srbije Trojnom savezu, protiv Rusije! To utiče na Dragino kolebanje da Aleksandru uzvrati ljubav. Ipak slede Aleksandrova i Dragina veridba, pa venčanje.

ČIM je čuo za tu buduću veridbu, ruski car Nikolaj II Romanov depešom 30. avgusta 1900. nudi da im bude kum! Tu ponudu kralju Aleksandru nosi Pavel Manzurov, otpravnik poslova ruske ambasade, koji tajnom vezom utiče da kralj odbije utanačeni brak sa princezom Šamburg-Lipe! Na pojedinim spiskovima ruskih masona tog doba stoji ime Manzurova, dok mu drugi to odriču.

Da zamešteljstvo sudbine i istorije bude ironičnije, Aleksandru na veridbi sa Dragom prvi čestita nadvojvoda Franc Ferdinand, austrijski prestolonaslednik koji na Vidovdan 1914. gine u Sarajevskom atentatu!

Uoči venčanja, Aleksandar svojim roditeljima, koji se protive njegovom braku sa Dragom – zabranjuje povratak u Srbiju!

Ignorisao je dojave o pripremi atentata, čak i one iz obaveštenih masonskih krugova! Pad krune Obrenovića ne žele Francuska i Italija, on odgovara Austriji, Rusiji. Britanija je zvanično bila najogorčenija „žalosnica“ za Aleksandrom i Dragom. U tu „iskrenost“ masonski ljudi „na dobrom glasu“ naši sagovornici sumnjaju, iako je demarš Britanije kulminirao povlačenjem ambasadora, osuđujućim protestima njene krune… Iza kraljeubistva Obrenovića stajala je duga, jaka tajna ruka. Grupa njegovih izvršilaca – nekolicina starijih uticajnih političara, kao i nezadovoljnih oficira kraljeubica, bila je samo eksponent te duge tajne ruke iz inostranstva. Jer, državni udar, prevrat u bilo kojoj državi, nikad ne uspeva bez tajne a jake pomoći iz inostranstva!

KRALjIČINE SESTRE

EVROPSKA štampa prenela je grozomorne činjenice, da je atentat na kraljevski par 29. maja 1903. nezapamćen u svrgavanju vladara igde: po neviđenom masakru, svireposti ubistva kraljice Drage… U prevratu, ubijeni su i njena braća Nikola i Nikodije, a sve tri njene pohapšene sestre od sigurne smrti spasila je hitna intervencija evropskih ambasadora kod zaverenika. Sestre: Hristina (kasnije udata Petrović), Đurđina zvana Đina i najmlađa Ana od milošte kao dete zvana Vojka, koju je Draga od detinjstva zvala Cojo, odmah iza masakra internirane su u Francusku. Sve tri, sudbina je odvela u Bijaric, gde je deset godina ranije sastavila najpre životne, pa vladarske sudbine kralja Aleksandra i njihove sestre Drage…!

KAKO DO KNjIGE
ZAINTERESOVANI čitaoci u Gornjem Milanovcu knjigu mogu da kupe u knjižari Biblioteke „Braća Nastasijević“ u zgradi Starog suda, a u drugim mestima pozivom izdavača: „Grafoprint“ Gornji Milanovac telefon 032/ 720-800.