Stanovnici Šumadije i Gruže doseljeni su iz dinarskih područja pa se odlikuju osobinama ljudi iz dinarskih krajeva. Pod uticajem starosedelaca ili novih doseljenika stvorio se novi etnički tip koga je Jovan Cvijić u delu Balkansko poluoostrvo nazvao ,,šumadijski varijetet dinarskog tipa’’ koga je ovako opisao: ,,Razvijen smisao za komičnim koji potiče od inteligentnog i finog posmatranja tuđih akcija, naročito njihovih pobuda. Sve ono što se ne dopada javno se iznosi šalama, humorom, ismevanjem….’’
Eto odakle nadimci kod nas. Naravno da i u drugim krajevima ljudi imaju nadimke. Istraživanje nadimaka u Donjoj Vrbavi, kao selu u našoj opštini gde su oni najviše rasprostranjeni poslužilo je model, a pokazalo se kao formula za dalja istraživanja nadimaka kao dela naše bogate nematerijalne baštine čijim očuvanjem štitimo našu tradiciju, a tradicija je naša budućnost.

ŠUNČE – nadimak je dobio u školi. Trebalo je da recituje pesmu ,,Sunce“, ali zbog govorne mane počeo je: ,,Šunce, šunče..“, i ni makac dalje, pa rekao nastavniku: ,,Učitelju, jebalo te šunče, nisam naučio pesmicu“. Ne smatra ga pogrdnim, sviđa mu se nadimak.

BRBLJO – nadimak potiče iz mladosti, nadenuo mu je Boban Žunja iz Markovca. U mladosti je kazivač radio u Francuskoj, po dolasku je često mešao srpski jezik sa francuskim, pa mu je kolega Boban jednom prilikom rekao: ,,Dosta brbljo, govori srpski“, i ostade nadimak.

(odlomak ,,Nadimci kao čuvari narodnog nematerijalnog nasleđa” )

Vesna Ćurčić