• 02.12.2024.

Istraživanje: Za žene je radno vreme često duže od 11 sati

foto: pixabay.com

Žene posle osmočasovnog radnog vremena za koje su plaćene, nekad očekuje dodatno i više od pet sati neplaćenog rada u domaćinstvu, dok je prosek vremena koje provedu u ovim poslovima tri sata svakodnevno, pokazali su rezultati istraživanja koje je na teritorijama sedam vojvođanskih lokalnih samouprava sprovela Akademija ženskog preduzetništva. “Rad koji obavljaju žene u kući se često podrazumeva, prihvata olako i ne vrednuje, te retko ko ima procenu koliko njime štede država, društvo i porodica, to jest koliko žene za sve nas ‘nevidljivo’ zarađuju”, navodi se u saopštenju Akademije.

Kako se navodi, žene u domaćinstvu najviše vremena potroše na kuvanje, čišćenje i spremanje, peglanje, pranje suđa, nabavku.

Dodaje se da, radeći bez nadoknade, žene štede budžet svoje porodice, ali i budžet svoje lokalne sredine ili države.

“Radeći svakodnevno smenu na poslu i smenu u kući, žene na posao odlaze umorne. Neophodno je da se položaj žena po ovom pitanju popravi, kako one ne bi morale da biraju između karijere i porodice, često se odričući ličnog napretka”, piše u saopštenju.

Dodaje se da se žene i dalje suočavaju sa većim brojem ograničenja u sferi ličnog napretka i razvoja karijere nego muškarci.

“U školovanju, zapošljavanju, nasleđivanju imovine i pokretanju sopstvenog biznisa one imaju brojne prepreke. Nekako je tradicionalno zapisano da u najvećem broju slučajeva ćerka neguje stare roditelje, da se imovina sa roditelja i dalje češće prepisuje na ime muškog naslednika, pri otvaranju firme žena vrlo često nema nekretninu na sopstvenom imenu koju može da upotrebi kao garanciju za kredit”, piše u saopštenju.

Projekat pod nazivom “Od neplaćenog do plaćenog i vidljivog ženskog rada” obuhvatio je teritorije lokalnih samouprava Subotica, Sombor, Bačka Palanka, Bač, Kula, Vrbas i Beočin.

Projekat je podržala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u okviru programa „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II“, koji finansira Evropska unija.

Izvor: Beta/N1

 

Violeta

Prethodni članak

Da li kada biramo banku pristajemo i na sva poskupljenja usluga

Sledeći članak

Kursna lista – 10. avgust