Izborna tišina: Kolike su kazne predviđene i šta je sve zabranjeno?

Izborna tišina za izbore 2. juna počinje u četvrtak u ponoć i traje do zatvaranja birališta, objavio je Danas.

U ovom periodu građani bi trebalo da na miru razmisle o tome kome će dati svoj glas, a s obzirom da neki tome pristupaju emotivno, odnosno da postoje različiti motivi za glasanje za određenu ocpiju, neki birači odluku donose tek kad se nađu ispred listića s olovkom u ruci.

Zabranjeno je, u tom periodu, u medijima i na javnim skupovima objavljivati procene izbornih rezultata, javno predstavljati kandidate i program i birače pozivati kako da glasaju.

Predviđene su i kazne za kršenje izborne tišine. Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da klasični mediji, ali i internet portali registrovani kao mediji, mogu biti novčano kaženjeni. Isti je slučaj i sa privatnim licima.

Sa druge strane, kampanja na društvenim mrežama nije regulisana zakonom i ne podleže nikakvim sankcijama ni tokom izborne tišine.

Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

Koje su kazne predviđene?

Pravno lice koje prekrši ovaj propis, time što u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste. shodno pomenutom Zakonu, kazniće se do 100.000 do 600.000 dinara.

Propisana je kazna i za odgovorna lica u medijima koje takođe prekrši zakonske propise, i to kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Takođe, novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu koje ne ispoštuje slovo zakona.

Fizičko lice novčanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje se nađe u prekršaju.

Izborna tišina traje po jedan dan u Bosni i Hercegovini, i Bugarskoj. Rumunija i Crna Gora imaju isto kao i mi, dva dana izborne tišine.

Mnoge zemlje započinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske, Italije, Makedonije.

U velikom broju zemalja, među kojima su i Velika Britanija, Belgija, Holandija, Švajcarska, izborna tišina ne postoji.

U SAD ne postoji izborna tišina osim na dan glasanju u neposrednom okruženju biračkog mesta budući da je od strane Vrhovnog suda izborna tišina označena kao ograničavanje slobode govora.

Poslednjih godina u eri društvenih mreža i interneta, kako je Danas već pisao, sve je više pitanja ima li izborna tišina uopšte i dalje smisla, kada postoje “rupe u zakonu” koji ne reguliše oglašavanje na društvenim mrežama, Jutjubu i sličnim video platformama.

Ističe se potreba da se novim zakonskim okvirima kojima bi se uredila internet sfeta i omogućilo uspostavljanje posebnog regulatornog tela, nalik REM-u, ali i arbitražna uloga institucija koje bi reagovale pravovremeno u skladu sa svojim nadležnostima, a ne selektivno u skladu sa partijskom pripadnosti onih koji krše zakone.

Siva zona su i reklame na društvenim mrežama, koje nisu naglašene kao politički marketing.

Dok se u Srbiji nešto ne promeni, ne donesu novi zakoni, ili postojeći primenjuju i institicije ne počnu da rade izborna tiišna će biti kršena, što namerno, što nenamerno, čak i u onim sferama na koje se zakoni odnosi.

Društvene mreže, s toga će, poslednja dva dana pred izbore biće poprište najveće kampanje.

Građani će 2. juna glasati na lokalnim izborima, kao i izborima za Skupštinu grada Beograda.

Danas.rs