Manastirski kompleks Veluće, sa crkvom posvećenom Vavedenju Presvete Bogorodice, nalazi se na desetak kilometara udaljenosti od Trstenika. Upravo tamo je put odveo Muzej rudničko –  takovskog kraja da predstavi izložbu „Mati Ana Adžić: duhovno čedo vladike Nikolaja Velimirovića“, autora Mirjane Glišović i Vesne Ćurčić.

Izložba je postavljena u trsteničkoj muzejskoj zbirci a otvaranje je upriličeno u jednom od trsteničkih duhovnih središta-Manastiru Veluće.

– Bilo nam je kao kod kuće. Gostoprimstvo mati Teodore igumanije manastira, njena posvećenost radu sa decom i manastirskoj ekonomiji još jednom su nam pokazali da zrno ljubavi mati Ane i danas živi u ženskom monaštvu i da za sve nas ima nade. Monahinje naše svetinje-Manastira Vraćevšnice, prisustvovale su otvaranju, kao i monahinje Manastira Kovilje koje su uveličale otvaranje izložbe u Gornjem Milanovcu, i od tada prate put naše izložbe – kažu u Muzeju.

Njihov domaćin u trsteničkoj muzejskoj zbirci, Jelena Vukčević, kustos istoričar, najavila je sve goste i pozdravila prisutne u ime muzeja, a o značaju izložbe i vezi sa Manastirom Vraćevšnica govorio je Aleksandar Marušić, istakavši da treba sačuvati od zaborava ovakve ličnosti kakva je mati Ana.

Jedna od autorki izložbe Mirjana Glišović, istakla je da nije neobično što je izložba fizički na jednom, a duhovno na drugom mestu.

– Manastir Veluće je mesto gde je Nada Adžić, donela odluku o monašenju a druga trstenička svetinja Ljubostinja, takođe mesto koje mati Ana iznad svega volela i gde je takođe bilo smešteno hranilište za decu. Hranilište u Trsteniku vodila je ona ,a u Ljubostinji, mati Sara, sa kojom je Nada Adžić, prošla sve nedaće Bitolja gde su vodile hranilište za decu „Bogdaj“ – kaže Glišović.

Najemotivniji je bio govor sveštenika Milosava Egerića, korisnika fonda mati Ane Adžić, koja je pomagala svima onima kojima je pomoć u životu bila potrebna.

„Kao pčela radilica išla je mati Ana od cveta do cveta skupljajući nektar, a njegovim duhovnim medom hranila je njena duhovna čeda, kojih je bilo preko dve stotine i još više onih kojima je pomagala a koja su bila razasuta po skloništima: Beograda, Bitolja, Trstenika, Kraljeva…“ . Otac Egerić bio je korisnik njenog fonda kao student prizrenske bogoslovije. Na dan svog rukopoloženja dobio je knjigu sa posvetom koju i danas brižljivo čuva.

Mati Teodora uložila je ogroman trud da dan učini veličanstvenim svima. Sa decom je pripremila „Himnu Bogdaju“ a horić je izveo još dve numere; pripremila je besedu koja nas je podsetila na životopis mati Ane.

– Veza monahinja Veluće sa mati Anom nije se prekinula ni posle odlaska mati Ane iz Trstenika – rekla je mati Teodora.

Monahinje Nina i Tekla, bile su u Vraćevšnici gde su učile veštine iz dekorativne umetnosti upravo od mati Ane. Sva ta iskustva donele su u manastir Veluće. Mati Teodora, istakla je da je mati Ana živela po jevanđelskim rečima “A dobro činiti da nam ne dosadi, jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako ne malakšemo. Zato, dakle, dok imamo vremena činimo dobro svima.“ (Gal. 6,9-10)

– Ostaje nam samo da se zahvalimo na dobroti i miru koje smo juče doživeli, a koji su svima preko potrebni – kažu u Muzeju RTK.