• 19 aprila, 2021

Me(n)talna ograda: Pripadnici trećeg doba – heroji korona doba

foto: gminfo.rs

Nove poznate ličnosti širom sveta, dok korona virus vlada, nisu glumci, pevači ili političari, već pripadnici trećeg doba – penzioneri. Nakon što su veći deo prvog pika korona virusa proveli u samoizolaciji, možemo reći da su, osim lekara i medicinskog osoblja, pripadnici trećeg doba – heroji korona doba.

Pandemija korona virusom je po ko zna koji put podvukla da su starije osobe (65 god+) najugroženiji deo populacije.

Imajući u vidu da su mere socijalnog distanciranja suštinske u sprečavanju širenja pandemije postavlja se pitanje kako su naši stariji sugrađani reagovali na ovo i šta su preduzimali da ostanu psihički dobro.

Dragić Bosiljčić, foto: gminfo.rs

Milanovčanin Dragić Bosiljčić kaže da je veoma teško podneo izolaciju. –  Preživeo sam sedamdesetih godina virus velikih boginja, i to je bila isto velika katastrofa. Ali ovo sada, posebno kada su rekli da ne možemo napolje… strašno! Mislio sam da neću preživati. Jer ja sam, inače, napolju 24 sata. Tako da bilo je veoma, veoma teško.

Dragić kaže da je u vreme izolacije, kada je starijim sugrađanima bilo zabranjeno da izlaze napolje, u stanu svaki dan hodao tačno 60 minuta.

– U stanu sam iscrtao sebi stazu dugu osam metara i svaki dan hodao sat vremena tom iscrtanom stazom. To je bilo oko četiri kilometra! Onda mi je sin dostavio sobni bicikl tako da sam i to vozio po sat vremena. E, da to nisam radio ja bih sigurno poludeo.

Kaže da bez obzira što je u sportu ceo život, ima određene zdravstvene probleme sa srcem pa spada u rizičnu grupu, a samim tim mora više da čuva svoje zdravlje. Ali to mu nije bila prepreka da izađe napolje, na terasu, do prodavnice koliko se moglo i kada se moglo.

foto: gminfo.rs

Ja sam penzionisano vojno lice, bio sam na ratištu, kao i na službi u Prištini… A, ovo mi je sada bilo teže nego sve to. Najviše me je pogodilo što nisam mogao da vidim unučiće, pa smo morali da se viđamo preko telefona… Onda sin dođe do vrata, pa na neki štap okači kese i pa nam tako dodaje… Ma! Ko kaže da sve to ne utiče psihički onda nešto sa njim nije u redu. Ti momenti su mi bili veoma teški.

Međutim, Dragić smatra da ni sada nije bolje jer je sve vreme u isčekivanju kada će ponovo sve da se dogodi.

– Sada sam sve vreme u isčekivanju kada će… Kada će opet?! Poštujem to što kažu i koristim masku kada je potrebno. Ali moram da kažem da u jednom trenutku više prava i slobode kretanja imali su kućni ljubimci. I to mi je veoma teško palo.

Informacije koje su stizale iz medija bile su zbunjujuće kaže.

– Ma Pink pa Informer… pa jedan dan jedno kažu, a drugi dan drugo. Osnov informacije je valjda trebalo da bude pravi izvor. Međutim, bilo je prvo vodoskok pa onda iz izvora stiže informacija. Kažu stavite masku troslojnu, pa nemojte da stavite masku… Zato smatram da su informacije sigurno 50 odsto uticale na ponašanje ljudi. Shvatio sam da se ništa ne zna. U jednom momentu ne smemo napolje, a onda mi penzioneri smemo u 4h ujutru napolje. Informacije su za mene bile dezinformacije. Mislim da su  takve informacije ozbiljno delovale na slabije osobe – ocenjuje Dragić Bosiljčić.

foto: gminfo.rs

Na pitanje kada bi ponovo uveli ograničeno kretanje kako bi sada organizovao svoj dan i vreme, on nam odgovara da ne zna.

– Još jedno zatvaranje po mene bi bilo pogubno, jer ponovo da ne mogu da vidim decu, unučiće, prijatelje, kumove… To bi bilo neizdrživo. Pa, ono što mi Srbi imamo pa to je druženje, i za mene su druženje i komunikacija najbitniji.

foto: gminfo.rs

Sadašnja druženja i večernje šetnje sveo je na minimum, jer u podsvesti ima strah od korone. Zbog brige o sebi i bližnjih kontakte je sveo na minimum, pa tako u šetnjama ih je kaže po dvojica, trojica.

– Sinoć sam bio samo sa Ljubišom Bradom u šetnji, a nekad nas je bilo po pet, deset. Pa odemo do stadiona, pa virimo kroz ogradu, jer nema navijanja, okupljnja, nema kontakta. Ružno! Mnogo toga se promenilo i ljudi su se povukli i promenili. Kada se sretnemo, nema rukovanja… Kada se pozdravljamo to izgleda kao neka glupost. Nešto se pozdravljamo laktovima, pesnicama… Mnogo je korona uticala na moj život, promenila je moju rutinu i navike, izgubio sam oko tridesetak odsto druženja. Nema muzike, nema druženja, nema više priče… Volim da čitam i čitam, ali kad sednem da čitam ja počnem da razmišljam zašto ne mogu da čitam kad ja hoću, nego baš sad kada su me zatvorili. A onda ne mogu da se skoncentrišem… pa to je mučenje. Pa jednu stranu čitam više puta – pruča Dragić.

foto: gminfo.rs

Međutim, sada je prisutna zabrinutost za unuke i okupiraju ga razmišljanja kako će oni i u kakve osobe izrasti nakon svega ovoga.

– Mnogo me sve ovo pogađa, jer ni oni više ne znaju kad idu u školi, a kad ne idu. Da li idu online ili ne. Pitam se šta će biti sa njima kada porastu, kakvi će oni ljudi biti, u šta će da izrastu nakon ovoga. Ne, nisam ja psihički pao, ali uvek imam u podsvesti oprez i razmišljanje da ne pokupim virus i da ne prenesem supruzi koja je dijabetičar, na insulinu. Osećam odgovornost prema njoj i ljudima oko sebe. Sve ovo sa koronom je uticalo na moje ponašanje i navike – kaže na kraju razgovora Dragić Bosiljčić.

Heroji iz komšiluka u doba korone – Crveni krst G. Milanovac

Od početka vanrednog stanja, pa do danas, Crveni krst Gornji Milanovac uskladio je svoje aktivnosti tako da izađe u susret svima onima kojima je pomoć bila najpotrebnija, sa akcentom na socijalno-ugroženo stanovništvo.

Naravno, svoje aktivnosti, sa svega šest zaposlenih, nisu mogli u potpunosti realizovati bez pomoći volontera, donatora, lokalne samouprave i ljudi koji su bili spremni da pomognu.

U periodu vanrednog stanja volonteri i zaposleni u milanovačkom Crvenom krstu dostavljali su hranu korisnicima Narodne kuhinje starijim od 65 godina na kućnu adresu, koja je, inače, radila bez prekida.

Nebojša Ivović, sekretar Crvenog krsta Gornji Milanovac, foto: gminfo.rs

– Vršili smo dostavu osnovnih životnih namirnica i lekova starijim od 65 godina na teritoriji grada. Svim korisnicima Narodne kuhinje podelili smo higijenske pakete i u dva navrata dodatne artikle hrane. Dežurali smo i dezinfikovali sve bankomate u vremenu od 04 do 07 časova, kada su naši najstariji izlazili u kupovinu. Podelili smo 208 paketa hrane za socijalno-ugroženo stanovništvo i 37 interventnih paketa hrane – kaže sekretar milanovačkog Crvenog krsta Nebojša Ivović.

U svojim aktivnostima prešli su oko 1.850 kilometara, a njihovi volonteri su poklonili oko 300 sati volonterskog angažovanja u aktivnostima.

– Direktno i indirektno pomogli smo 1.034 što pojedinaca, što porodica. Volonteri Crvenog krsta su bili jedini kontakt našim starijim sugrađani u vreme izolacije. Osim nas, dostavu na području grada vršio je i Niveus tim sa svojim gerontodomaćicama. Bilo je situacija kada stariji ljudi zaplaču kada nas ugledaju, jer dugo nikoga nisu videli. Oni su zaista bili disciplinovani, ozbiljno shvatili da ne treba da se kreću, i nisu napuštali stanove. Zato smo mi u startu krenuli sa nabavkom osnovnih životnih namirnicama i lekova. Kasnije smo vršili i druge usluge, kupovali smo i novine kome je trebalo, a čak i nosili na analizu u laboratoriju ono što je potrebno – kaže sekretar milanovačkog Crvenog krsta.

Pored tih aktivnosti, kada su starijim sugrađanima vršili dostavu hleba i mleka, sve vreme radio je i njihov kol centar, gde su odgovarali na pozive građana i upućivali pomoć.

– Sve vreme je postojala psihosocijalna podrška. Potrebno je bilo da im pružiš jedan razgovor, a dnevno smo imali najmanje desetak poziva. Neko je tražio informaciju, nekome je bila neophodna dostava hrane, a nekome je bilo potrebno da samo porazgovara. I tada smo ih bodrili, govorili da će sve brzo proći. I na na seoskom području stariji ljudi su bili disciplinovani i nisu izlazili van kuća, što je fascinantno, jer su na selu bile manje kontrole nego u gradu.  Izlazili su koliko im je bilo dozvoljeno, ali nisu išli u varošice, prodavnice… Bilo je raznih reakcija, od onih koji plaču, do onih kojima je samo potrebno da vas vide ili malo popričaju i ništa drugo – ističe Ivović.

foto: Crveni krst G. Milanovac

On kaže da i sada dobijaju pozive od starijih sugrađana, ali znatno manje, jer sada mogu da se kreću normalno, bez ograničenja, ali uz mere prevencije.

Mislim da je onaj prvi udar tj. prvih sedam dana kada je počelo vanredno stanje bilo najteže. Radili smo produženo, od ujutru do uveče, sve dok i poslednjem sugrađaninu nismo odneli to što su poručili.

Ivović ocenjuje da su zaposleni i dvadesetak volontera Crvenog krsta Gornji Milanovac uspešno savladali taj period koji je iza njih.

 

V. Popović, gminfo.rs

 

Violeta

Prethodni članak

Izložba „Mati Ana Adžić: duhovno čedo vladike Nikolaja Velimirovića“

Sledeći članak

Bez vode danas