Povratak posle decenije i po: Neverne bebe i milanovačka publika ponovo u istom ritmu

Gornji Milanovac je sinoć, posle deceniju i po pauze, ponovo disao u ritmu Nevernih beba. Iako je hladno aprilsko veče pretilo da isprazni Trg kneza Mihaila, Milanovčani su još jednom dokazali da su zahtevna, ali pre svega verna publika koja zna da prepozna iskrenu emociju. Od prvog takta pa do kraja, masa je stajala uz bend koji je upravo ovde, pre mnogo godina, ostavljao „divne noći“ iza sebe.

Nakon koncerta Milan Đurđević se za naš portal prisetio vremena kada je Milanovac bio nezaobilazna stanica na njihovim turnejama.

Povratak u grad koji se pamti

„Neverovatno je da smo ovoliko vremena, punih 15 godina, preskočili. Mi smo svi odavde, iz komšiluka – Vlajko i ja iz Valjeva, Tijana iz Kraljeva, Jelena iz Kragujevca… Čudno mi je da se nismo ukrstili ranije, ali nećemo više to praktikovati,“ kaže Milan kroz osmeh i naglašava: „Nekada smo ovde stvarno imali neke nezaboravne nastupe, to neki ljudi pamte, a pamtimo i mi. To su lepe uspomene koje nas vežu za Milanovac.“

Poseban utisak na njega ostavila je atmosfera na Trgu, uprkos niskoj temperaturi. „Radni je dan, bilo je hladno, a ljudi su sve vreme bili tu, od početka do kraja. To zaslužuje veliko poštovanje. Mi tražimo zahtevnu publiku koja će da nas inspiriše i izvuče iz nas ono što smo možda zaboravili na ovom putu. Posle ovakvog koncerta, mi se osećamo mlađe.

Milanovčanke na bini sa Nevernim bebama

Jedan od najupečatljivijih trenutaka večeri bio je izlazak dve mlade Milanovčanke na veliku scenu. Saradnja je počela preko poznanstva iz školskih dana, ali je prerasla u profesionalni trenutak koji će devojke pamtiti.

„Majka jedne od njih je kontaktirala Vlajka, on i ona su školski drugovi iz Valjeva. Ja sam tražio da čujem snimak i odmah mi se dopalo. Naša misija je da mladim ljudima u lokalnom kontekstu damo priliku. Kad oni izađu na binu Nevernih beba, oni više nisu amateri, postaju profesionalci. Ovih 15 minuta im je kao utakmica koja znači više od 30 treninga. To je trenutak koji one mogu da osveste kao putokaz gde i na koji način treba da idu,“ istakao je Đurđević, obećavši da će nastaviti da prati i usmerava njihov dalji rad.

Iskrenost kao jedini put

Na pitanje o tome da li je publika u regionu ista i kako bend opstaje kroz iskušenja, Milan nudi filozofski odgovor koji objašnjava njihovu dugovečnost.

„Onaj ko radi bilo koji posao ako radi iskreno i pošteno, on je bezbrižan. Nema razloga da sumnja u budućnost, jer prolazimo kroz iskušenja kakva su. Ako smo dostojanstveni i dostojni tih iskušenja, treba samo da pustimo da nas život vodi dalje. Nisu nas okolnosti birale, mi smo deo trenutka u kom treba da ostavimo sliku stvarnosti koja će možda nekim klincima za 20 godina nešto značiti.“

Protiv rutine i kič kulture

Iako su tokom 33 godine karijere prošli kroz razne faze, suština je ostala ista – autentičnost i poruka koju muzika nosi. Za Đurđevića je najvažnije da koncert nikada ne postane stvar rutine, a milanovačka publika mu je u tome bila savršen saveznik.

„Jedino čega se plašim je rutina. Volim da kažem – sve je dobro, samo što ništa ne valja, jer je inspiracija svakog koncerta najznačajnija. Ljudi koji dođu na rok koncert žele da budu slobodni i mladi. Mi smo poslednji album radili sa mnogo elektronike, ali ona nikada ne sme da ubije ljudsku dušu i emociju. Pokušavamo da tim jezikom trenutka mladim ljudima ipak skrenemo pažnju sa kič kulture i vrednosti koje se serviraju kao laka zabava sa aspekta manipulacije. Želimo da postanu svesni sebe i sopstvenih mogućnosti, a ne da budu deo nečega što nema individualnu svest,“ jasan je Đurđević.

Pečat vremena i dubinska emocija

Milan naglašava da njihovo stvaralaštvo nije samo muzika, već svedočanstvo o jednom vremenu i kompleksnim ljudskim odnosima.

„Naše pesme nose ogromnu dubinsku emociju i psihologiju odnosa, pre svega partnerskog. One su i pečat vremena naših života koje mi pokušavamo da pišemo ili delimo sa ljudima. Verujem u individualizam i u umetnosti i u životu – svaki čovek ima svoju energiju i mi se svi na kraju pronalazimo po tom senzibilitetu,“ kazao je Milan Đurđević.

„Dvoje“ kao antologija života

Na pitanje o omiljenoj pesmi iz prebogate diskografije, Milan priznaje da je teško izabrati, ali izdvaja onu koja je postala hit decenije na prostorima bivše Jugoslavije.

„Napisao sam sve pesme i mnoge su dubinske jer sam ih preživeo. Uvek mi je bio fenomen da pesme koje se meni najviše dopadaju publika nekada ne oseti, već bira neke druge. Neka moja omiljena bude ‘Dvoje’. Ona je ušla u 50 antologijskih pesama eks-Jugoslavije. Ja nisam ‘hitmejker’, ali eto, desilo se,“ zaključuje Đurđević uz obećanje da Milanovac više neće čekati deceniju i po na njihov sledeći susret.