• 15 avgusta, 2020

Izložba o arhimandritu Nićiforu Dučiću

foto: Muzej RTK

Muzej rudničko-takovskog kraja, Arhiv Srpske pravoslavne crkve i Udruženje Trebinjaca „Jovan Dučić“ u Beogradu predstavljaju dokumentarnu izložbu ARHIMANDRIT NIĆIFOR DUČIĆ (1832-1900) SRPSKI DUHOVNIK, ISTORIČAR I USTANIČKI VOĐA

Izložba o arhimandritu Nićiforu Dučiću upriličena je iz plemenite želje članova Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić“ u Beogradu da se obeleže sećanja na znamenite ljude trebinjskog kraja, a prema arhivskom materijalu iz fondova Arhiva Srpske Pravoslavne Crkve, uz blagoslov Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve.

Zbog aktuelne epidemiološke situacije zvaničnog otvaranja neće biti, ali svi zainteresovani mogu pogledati izložbu od utorka 14. jula do 3. septembra 2020. godine u Galeriji Muzeja, Sinđelićeva 7, radnim danima u terminu 7:30 – 19:00 a vikendom 11:00 – 16:00. Molimo posetioce da obavezno nose masku. U muzeju ne može biti više od pet osoba u isto vreme – kažu u Muzeju.

foto: Plakat, Muzej RTK

Znameniti Srbin kakav je bio arhimandrit Nićifor Dučić rođen je u trebinjskom selu Lug 1832. godine, krštenog imena Nikola, koje je u ranoj mladosti promenio u Nićifor – Pobedonosac – ime koje će obeležiti ceo njegov ovozemaljski život.

S uspehom je obavljao bogoslužbenu, prosvetnu, književnu i istorijsku delatnost. Svoj oslobodilački duh iskazao je još u manastiru svog postriga, Duži, pa kroz ceo hercegovački ustanak vojvode Luke Vukalovića, sve do borbi u Srpsko-turskim ratovima (1876-1878) komandujući vojnim dobrovoljačkim jedinicama.

Njegovom zaslugom osnovane su mnoge srpske škole u Hercegovini i Crnoj Gori. Svoju diplomatsku aktivnost započeo je kao posrednik u razgovorima kneza Nikole i kneza Mihaila 1866. godine oko zajedničke borbe za oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda.

U Beograd je došao na poziv Ilije Garašanina gde mu je 1868. godine predloženo da bude hirotonisan za episkopa u Šapcu, kao i još nekoliko puta u drugim eparhijama, što je on odbio, govoreći: „Što u meni nema koliko bi valjalo kaluđerske krotosti tome se ne treba čuditi, jer sam ja više vojnik, nego smerni, prepodobni monah. Ali poštujem i monaštvo srpsko“.

Jedno vreme je upravljao Žičkom eparhijom kada je u manastiru Žiči miropomazan kralj Srbije Aleksandar Obrenović. Arhijerejski sabor mu je 1886. godine dozvolio da nosi episkopsku mitru pri bogosluženju. Rad i stečeno obrazovanje na Velikoj školi u Beogradu a zatim i na Sorboni u Parizu doprineli su da ime arhimandrita Nićifora Dučića zauzme posebno mesto u naučnom, književnom i kulturnom životu Srbije u XIX veku. Za sobom je ostavio obiman književni rad.

Pored ostalog, bio je predsednik Srpskog učenog društva, upravnik Narodne biblioteke Srbije, redovni član Srpske kraljevske akademije, predsednik Odbora za škole i učitelje u srpskim zemljama pod turskom vlašću, predsednik Velikog duhovnog suda.

Odlikovan je mnogim srpskim, crnogorskim, ruskim i bugarskim odlikovanjima. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu uz vojne, crkvene i počasti Srpske kraljevske akademije.

Muzej RTK

Violeta

Prethodni članak

Naprednjaci tvrde: Razbijeno staklo OO SNS kamenom od nekoliko kilograma

Sledeći članak

Bez vode nekoliko ulica