MUZEJ NAIVNE I MARGINALNE UMETNOSTI, JAGODINA

19. septembar – 11. oktobar 2024.

Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine gost je 10. Međunarodnog filmskog festivala i „Dana Mije Aleksića“, manifestacija koje će od 19 septembra do 11. oktobra 2024. godine biti realizovane u Gornjem Milanovcu.

Muzej iz Jagodine predstaviće se izložbom „Profil jedne institucije“, koja će javnosti biti predstavljena u četvrtak 19. septembra. Autori izložbe su Vladimir Kokoruš i Radmila Stamenković, kustosi Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

Otvaranje izložbe je u 18 sati.

„Promene na svetskoj savremenoj umetničkoj sceni, diktiraju i promene u programu našeg Muzeja. Novi profil muzeja koji gradimo, koji je aktivan učesnik najpre domaće a zatim i međunarodne institucionalne umetničke scene. Počevši od 1960. godine, kada je muzej osnovan pod imenom Galerija smoukih likovnih umetnika u Svetozarevu, MNMU neprestano radi na proučavanju, prikupljanju, zaštiti i promociji dela nesvakidašnjih i autentičnih stvaralaca, koji se nisu kretali zacrtanim pravcima, već su podrazumevali nastanak novih formi i inovativnih pristupa umetničkom stvaralaštvu. Kako samo ime Muzeja sugeriše, vrlo često su bili pozicionirani izvan epicentra zvaničene kulturne matrice.

Izložbu “Profil jedne institucije” vidimo kao sjajnu priliku da prikažemo jedan sažet pregled dela iz naše kolekcije, od naivne umetnosti do art bruta. Izložba će se odvijati na dve lokacije.

U Modernoj galeriji izložbu otvaraju dela prve generacije klasika naivne i marginalne umetnosti, Janka Brašića, Milanke Dinić, Milana Rašiča, Save Sekulića, dok će u Kulturnom centru “Mija Aleksić” biti skulptori različitih generacija i izraza, gde se prepliću ruralni žanr Dragutina Aleksića, Bogosava Živkovića, Milana Stanisavljevića i praiskonske kamene figurine Ilije Filipovića, do savremenih stvaraoca Predraga Milićevića Barbariena, Vojkana Morara, francuske umetnice Margo, među kojima će se naći i akademski obrazovani umetnici poput Gorana Stojčetovića.

Ovde se ne radi o smeni generacija i žanrova, već o prelazu iz spoljašnjeg u unutrašnji svet, sa onog što vidimo na ono što osećamo, što tinja u našem unutrašnjem biću i što mora da eksplodira i materijalizuje kroz crtež i boje.“

gminfo.rs/KCGM