• 2 јуна, 2020

Jaje u narodnim verovanjima

foto: Muzej RTK

Posebnu moć narod je pripisivao jajima bojenim i šaranim za Vaskrs. Bojenje jaja starije je od šaranja, a crvena boja, ne samo da je bila obavezna, već je u nekim krajevima bila i jedina. Tako se može reći da je „pravo“ uskršnje jaje bilo crveno jaje. Crveno jaje atribut je samog Vaskrsa.

U starim turskim pisanim spomenicima Vaskrs se naziva i „ crvenim jajima“. Crevena boja tretirana je kao boja krvi, a samim tim i boja života. Crvena boja jaja dobijala se bojenjem jaja pomoću varzila. Varzilo je počelo da se uvozi još u XVIi XVII veku, kada je uspostavljen življi saobraćaj između Evrope i Južne Amerike.

Međutim, upotreba varzila se u našim krajevima toliko odomaćila da se smatrala kao nešto karakteristično srpsko. Drugi način za dobijanje crvene boje bilo je farbanje jaja broćom. Broć se gajio u svim krajevima i za potrebe našeg stanovništva i za izvoz, jer je pored bojenja jaja, broć korišćen i za farbanje platna.

foto: Muzej RTK

Za dobijanje crvene boje koristio se koren, koji se sušio i mleo. Nakon pripremnjenog broća, on se kuvao, a u vodu su se stavljala jaja, dok ne prime crvenu boju. Kako je crvena boja jaja simbol zdravlja i života, u nekim selima naše opštine bio je prisutan običaj da ljudi u pojedinim situacijama moraju da obroće ruke.

U Majdanu i na Rudniku bilo je poželjno da ljudi posle sahrane ,kada žene hoće da nasade kokošku ili čovek koji krene u setvu treba da obroće ruke. U Nevadama se nije uzimalo seme na zajam, niti je išta sejao čovek koji je kupao mrtvaca, a nakon toga nije obroćio ruke. Za Vaskrs je bio opšti običaj da se ukućani prvo omrse crvenim jajetom, kako bi bili zdravi čitave godine.

Predmet posebnog uvažavanja imalo je prvo obojeno jaje, čuvarkuća. Glavnu ulogu prvo, crveno jaje imalo je zdravstvenoj zaštiti, ali se njegova zaštitna moć protezala i na imovinu, kuću, useve i stoku. U Velereči je bio običaj da se kada naiđe gradonosni oblak iznese sofra, na nju se stavi jaje, so, hleb i slavska sveća. Onda jedan čovek uzme sekiru, okrene je prema oblaku , pa ga ukrsti sekirom. U to vreme žene mašu venčanim prstenom ili vencem prema oblaku.

foto: Muzej RTK

Apotropejsko dejstvo nisu imala samo cela jaja, već i ljuske od jaja. Tako su u nekim krajevima žene kupile ljuske od razbijenih jaja i mesile ih sa pšeničnim brašnom, pa to onda lepile iznad vrata kako bi ukućane sačuvale od bolesti.

Uskršnje jaje bilo je i značajan faktor u običajima vezanim za stočarstvo. Boja u kojoj su bojena jaja mesila su se sa projinim brašnom i prevljena je pogača koja se sušila. U Dobrinji se ta pogača sitnila i davala ovcama kada obole, a u Lunjevici kokoškama. U Takovu se boja ostavljala da se njome zalije goveče koje se naduje od deteline.

Ako je kuća u žalosti, jaja se nisu šarala, već se samo bojila uglavnom tamnim bojama. U Gornjem Milanovcu bio je običaj da dve- tri žene pozajmljuju međusobno boje za jaja, ali ako je jednoj neko u porodici umro, od nje nije pozajmivana boja.

Pripremila: etnolog Nataša Polomac Petković, Muzej rtk

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Violeta

Prethodni članak

Šarčević: Nema vraćanja u klupe ove školske godine, raspust krajem maja

Sledeći članak

Humor u doba korone (XII)