Program suzbijanja sive ekonomije do 2025. godine, koji je Vlada usvojila prošle nedelje, obuhvata 23 mere i gotovo 120 aktivnosti podeljene u tri oblasti – jačanje kapaciteta inspekcije i prekršajnih sudova, dalje unapređenje efikasnosti Poreske uprave, kao i podsticaje za odgovornu privredu. Jedna od mera jeste smanjenje gotovine u opticaju u korist bezgotovinskog plaćanja.

Privredno društvo „Kordoba“, prvo se registrovalo u okviru programa Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćenje „Bolji način“ koji zajednički realizuju Nemačka agencija za međunarodni razvoj, Masterkard i Viza.

Obezbeđene su subvencije za uvođenje do 25.000 terminala za sve vrste bezgotovinskog plaćanja iako u Srbiji postoji između 100 i 120.000 POS terminala, što je dva puta manje od evropskog proseka.

Kada bi plaćanja u kešu bila manja za samo 10 odsto, siva ekonomija bi se smanjila za skoro više od milijardu evra, a naplata poreza bi se povećala za oko 200 miliona evra.

„Siva ekonomija i rad van zakona neće se nikome isplatiti i mislim da kroz sistemska rešenja koja pružamo i koja radimo, pokazujemo koliko smo spremni da idemo do kraja kada je ova oblast u pitanju“, kaže Siniša Mali, ministar finansija.

Više od 70 odsto procedure iz prvog programa suzbijanja sive ekonomije od 2015. do 2020. godine je i sprovedeno. Siva ekonomija je za samo četiri godine smanjena sa 14,9 na 11,7 odsto. Oko 200.000 radnika je iz statusa rada na crno prešlo u legalan status, a poreski prihodi su skočili za osam milijardi evra.

„Novi program je na naše zadovoljstvo ponovo dobro odmeren i izbalansiran, sa rešenjima koja će dalje jačati kapacitete inspekcija, sudova i poreske uprave, ali i podržati odgovornu privredu podsticajnim merama“, kaže Stanka Pejanović, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a.

„Ne radi se samo o gubicima prihoda za državu. Ovde se radi i o ljudima koji su eksploatisani“, kaže Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji.

Važan stub u borbi protiv sive ekonomije jeste efikasna inspekcija. Problem je međutim što je popunjenost inspekcijskih službi od 30 do 70 odsto. Prosečna starost inspektora je 59 godina, a do kraja godine više od 160 njih odlazi u penziju. Za konkurse nema velikog interesovanja jer su plate i uslovi rada bolji u privatnom sektoru.

„Pri čemu ne želim da kažem da su primanja lokalnih inspektora suviše velika, ali su veća nego u nekim situacijama i značajno veća nego nego što su primanja republičkih inspektora“, rekao je Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave.

Suzbijanju sive ekonomije naročito je doprinelo uvođenje e-fiskalizacije sa 140.000 obveznika. Samo u februaru kroz sistem je evidentirano devet miliona e-faktura po čemu smo ispred i nekih evropskih zemalja.

Dosta je urađeno i u reformi Poreske uprave, a predstoji reforma carine, uvođenje e-akciza i e-otpremnica, a posebno će se raditi na daljem rasterećenju zarada.

rts.rs