ĆOR ZUKA HOT: VOŽDU KARAĐORĐU SPASAO ŽIVOT, KNEZU MILOŠU BIO PROVODADŽIJA

Istorijska uloga ovog muslimana, naročito u Rudničko-takovskom kraju, trag je i za rasvetljavanje drugih nepoznanica iz tog vremena

Piše: Milorad Bošnjak

      ULOGA bosanskog muslimana (sigurno, starinskim poreklom Srbina!) Ćor Zuke Hota i kod Obrenovića i kod Karađorđevića, neobična je, a interesantna za razjašnjenje mnogih malo poznatih javnih i tajnih delanja članova obe te dinastije. Rasvetljavamo je u najvažnijim, do sada dostupnnim podacima, pozivajući se na pouzdane, postojeće i svim zainteresovanim ljudima lako proverljive arhivske fondove.

      U prevodu, „Ćor zuka“ znači kriva sablja, takozvana iskresana, kojoj je zakrivljen samo vrh.

Turčin „erlija“

      MNOGO dragocenih podataka o Ćor Zuki sadrži zbirka Andrije Luburića u Arhivu Srbije (AS ZAL). Ovaj Luburić, Srbin iz Crne Gore, bio je 30-ih godina 20. veka unajmljen od dinastije Karađorđević, najviše od kneza Pavla, za istraživanje stvarnog porekla rodonačelnika te dinastije, Karađorđa, i svih njegovih predaka. Stvarnim njihovim poreklom, u ovom radu se nećemo baviti, jer ono zaslužuje posebna, dokumentovana istraživanja, kojima takođe raspolažemo.

      Prema aktima u fondu AS ZAL-14/203 Ćor Zukov otac zvao se Selmo, a deda Bešir. Živeli su početkom 18. stoleća na Pešteru, u selu Rastelovići, odakle su se preselili u Roždagin kod Sjenice, koje su naseljavali pripadnici plemena Hota (Arbanasi muhamedanske veroispovesti).

      O poreklu plemena Hota, mnogi istraživači se slažu gotovo do u tančine. To su, pre svih ostalih: Risto Kovijanić u svom istraživanju „Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima 14-16. vijeka“, knjiga 1, Cetinje 1963, zatim J. Vešović u „Pleme Vasojevići“, Konstantin Jireček u svojim znamenitim delima, dr J. Erdeljanović i drugi. 

     Oni su utvrdili, “da su Hoti potekli od Ota, sina bana Strahinje (Strahinjić) odnosno unuka bana Nazrina (Ozrinina)”. Prema narodnom predanju, “Sinovi Bana Strahinje Ozro, Vaso, Pipo, Kraso i Oto su se se doselili sa Kosova posle Kosovskog boja u Zetu, a odatle su nastanili oblasti plemena čiji su oni prvi preci i rodonačelnici. To su: Vasojevići, Ozrinići” (u nekim spisima i prevodima imenovani kao Ozrihnići, prim. prim. M. B.), Piperi, Krasnići (ili Krasići, odnosno Krasojevići) i Hoti”. Uglavnom, Srbi, po svom davnom, porodičnom starinskom poreklu! 

     Za Nazrin bana se u tim izvorima kaže, da je potomak Nemanjića, i to od sina kralja Milutina (Kostadina) ili od sina Dragutina (Vladislava) ili od Kostadina, sina Vukana Nemanjića.

     Ćor Zuka je kod turskog vojskovođe Hasana Hota „bio starešina nad sto sejmena (pandura)“. Sedište mu je bilo u Suvodolu. Bio je bosanskog porekla, kako se onda govorilo, Turčin „Erlija“. Za njega, ima podataka da je „bio bogat i gospodskog držanja“. 

Ovako je spasao život Karađorđu

      VOŽDU Karađorđu, čije je pojedine rođake Klimente pomenuti Hasan Hot obesio, život je spasao – upravo Ćor Zuka!

   To potvrđuju istovetni izvori: AS ZAL-14/203, Andrija Luburić i kapetan Špiro Perović u istraživanju „Porijeklo i prošlost dinastije Petrović“, Beograd 1940. str.149. Evo kako i zašto.

„Godine 1786. Mahmut paša Bušatlija dođe u Nikšić i tu smami i na vjeru posiječe 60 Rovčana. Ovo junačko pleme nije tada htjelo priznati nijednog turskog pašu. Zatim Bušatlija prodire do Pljevalja, a njegov vojskovođa Hasan Hot ode po pozivu svojih pristalica u Bior, Rožaj i na Pešter. Svuda je, uvodeći vlast, vešao ljude, većinom muslimane (!) zbog njihovih buna protiv lokalnih Osmanlijskih vlasti. Tako je u Biharu objesio 100 ljudi a toliko i u Suvodolu i na Pešteru.

    Tada, 1786. god. umalo nije zaglavio Karađorđe na vješalima u Suvodolu na Pešteru.

    Kako su se Klimenti (Arbanasi muslimani) borili protiv Mahmut paše Bušatlije, pošao im je u pomoć Karađorđe sa 100 ljudi iz Srbije. U klancu Giljevi iznenada je upao u Bušatlijinu vojsku, tu se u nevolji pobratimio s vođom tog odreda Ćor Zukom Hotom i s pomoću njegovom izvukao je svoje ljude iz sigurne propasti, a sam je morao ići Hasanu Hotu u Suvodol. Tu je Karađođe na vješalima našao nekolika svoja rođaka-Klimenta.

     Čim je Hasan Hot saznao od Ćor Zuke da se pred njim nalazi Karađorđe, odmah je naredio da se i on objesi; ali se tome usprotivio najenergičnije Ćor Zuka, pobratim Karađorđev, (Potcrtao M.B.) koji ga je uzeo ‘na besu’ i Hasan Hot je morao popustiti Ćor Zuki, velikom junaku i svome plemeniku Hotu.

     Ćor Zuko je tada otpratio Karađorđa put Srbije, a ovaj mu je iduće godine podigao veliku kulu u selu Roždatinu kod Sjenice. Za gradnju kule Karađorđe je Ćor Zuki dao mnogo dukata a poslao mu je i 60 ovnova za ishranu majstora“.

Knjaz Milošev provodadžija

     LJUBICU Vukomanović, potonju srpsku vladarku i kneginju, za suprugu Milošu Obrenoviću, u to vreme jednom od prvaka pa vojskovođe kasnijeg Drugog srpskog ustanka, nakon propalog Prvog srpskog ustanka, Karađorđevog, isprosio je niko drugi, nego – Ćor Zuka!

Prepis originalnog zapisa o tom provodadžijstvu, našli smo u časopisu „Dom i svet“ br. 15, za septembar 1941. koji se poziva na prethodne, starinske izvore. Ne zaboravimo, da se knez Miloš prezivao očinskim prezimenom Teodorović, po svom biološkom ocu Teodoru, dok zvanično nije preuzeo prezime Obrenović.  

     „…Milošev brat Milan, gospodar i vojvoda rudnički, imao je ortaka i pobratima Ćor Zuku, bosanskog muslimana, odnosno, „Turčina Erliju“. Po svemu što znamo o njemu, to mora da je bio divan čovek. Često u Miloševom društvu, ubrzo je opazio šta tišti pobratimovog brata i momka (Miloš Teodorović je tada, uz pomoć svog polubrata po majci Milana Obrenovića, tek stasavao u trgovca, primedba autora) – da se Miloš zaljubio u devojku Ljubicu, koju je sreo u Srezojevcima na potoku (selo kod današnjeg Gornjeg Milanovca, blizu kolevke Obrenovića, Brusnice).

     (…) Jednom su Ćor Zuka i Miloš pošli da kupuju ovce. Kaparisali su tamo, kaparisali onamo, tek Miloš navali da idu kod Radosava u Srezojevce (Ljubičin otac). Ćor Zuko se kao tobože odmah ne doseti, već odgovori da je od Radosava kupio. A Miloš opet navalio da idu tamo. Na to će Ćor Zuka:

     – E valah, Miloše, ako begenišeš curu ja ću ti je isprositi!

     Milan Obrenović prvo nije hteo ni da čuje za Miloševu ženidbu. ‘Šta će žena beskućniku’, govorio je, ‘neka stekne pa nek se ženi’.

     Međutim, Ćor Zuka nije popuštao i te će Milan najzad:

    – E, kad si ti navalio, pobratime, neka je sa srećom!

   (…) Ušavši kao snaha u kuću Milana i njegovog brata gospodara Jakova Obrenovića, Ljubica je radila od jutra do mraka (…)

     Po knjizi Radoša Ljušića „Milan Obrenović – vojvoda, komandant i savetnik Rudničke nahije“, Miloš Obrenović se Ljubicom Vukomanović oženio u proleće 1804. godine. 

  Milan je pozvao Karađorđa da kumuje, još u vreme osvajanja Rudnika i Milanovog postavljanja za vojvodu Rudničkog. Svadba je bila u Brusnici, kumovao je Karađorđe, stari svat je bio Lazar Mutap a ručni dever Nikola Milićević Lunjevica (deda po ocu kasnije srpske kraljice Drage). Miloš još nije imao svoj dom, pa je Ljubicu doveo u  – Milanovu kuću. 

     Nema do sada dostupnih podataka, za odgovor na pitanje: da li je među svim nabrojanim i nepomenutim uglednicima Miloševim svatovima iz Prvog srpskog ustanka i kasnijeg Drugog, bio i Turčin „Erlija“ Ćor Zuka, Milošev provodadžija a Karađorđev i Milanov pobratim?! Možemo samo pretpostaviti, da jest (on lično, ili neko od njegovih emisara) do novijih saznanja.

Knjaz Miloš se odužio Ćor Zuki

    U OBLASTIMA Srbije, na koje se protezala vladavina Knjaza Miloša Obrenovića, Ćor Zuka je često boravio, najverovatnije duže vreme u njima i živeo. A Knjaz Miloš nikada nije zaboravio veliku uslugu, koju mu je Ćor Zuka učinio, isprosivši mu Ljubicu Vukomanović. U Arhivu Srbije, zbirka Mite Petrovića, nalazi se Milošev nalog od 24. februara 1837. godine, da se „Sali Turčinu, Ćor Zukovom sinu, izda (isplati) 1.520 groša“. (AS ZMP-7035). 

gminfo.rs