• 23 oktobra, 2021

Kako se obeležava Mala Gospojina u Cigan mali (+FOTO)

foto: gminfo.rs

Uspomena na dan kada je rođena presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu, Mala Gospojina slavi se danas. Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji.

Tim povodom danas, na Malu Gospojinu, u milanovačkoj Cigan mali, na sred Ulice Miloša Velikog, postavljena je šatra, iz koje odjekuje muzika i slavi se taj praznik.

foto: gminfo.rs
foto: gminfo.rs

Veselje, gostoprimstvo i dobra atmosfera sačekali su nas već na početku ulice.

Ovogodišnji domaćin slave, Branko Aleksić, a i svi ostali Romi iz Cigan male, doneli su pod šatru ića i pića, i slavlje će trajati tri dana.

foto: gminfo.rs

Branko nam kaže da su sinoć dočekali Malu Gospojinu, a ispraćaju je 23. septembra. Tako se slavi već decenijama, ovaj dan posvećen Bibiji, romskoj pramajci, koja je zaštitnica zdravlja dece.

Slavimo tri dana. Uveče uoči Male Gospojine se okupljamo palimo sveće kod zapisa za zdravlje dece, svaka kuća donese žestinu i nazdravljamo. Žene peku piliće za praznik, koliko čeljadi u kući toliko piladi se peče i sprema se podvarak. Ja sam ove godine osam pilića pripremio, jer toliko dece imam u kući. To je najbitnije, pilad i podvarak. Prase, jagnje i ostalo je već gozba. Deca se Maloj Gospojini mole: AM BIBIJAKO SASTIPE, AMEN SAM LAĆE CIKNE PUJORA. A, znači „U gospojinino zdravlje, mi smo njeni mali pilići“. Svake godine menja se domaćin, idemo redom po kućama. Svaka kuća ima svoje goste i slavi pored uličnog slavlja i kod svoje kuće – priča nam Branko i dodaje – Običaj je da se danas prvo postavljanje, posle lomljenja kolača, postavi na zemlju. Ljudi posedaju i služe se, a posle idu kući sa gostima. Naravno, sada se slavi modernije, a nekada je bilo veselije.

foto: gminfo.rs
foto: gminfo.rs

Prema njegovim rečima sva tri dana se kuva vruća rakija i to je najbitnije.

Danas su nam u gostima familija i prijatelji. Evo, meni su stigli prijatelji iz Beograda, videli ste kako su veseli. Imaću oko 50-60 gostiju, plus ovi ostali će imati svoje. Ostao je običaj, koji i danas obeležavamo, da pre ručka, koji počinje u 13 sati, seda se na zemlju i jede. Kao što su ranije naši stari radili. Jer nekada ranije, kada su slavili, nisu imali stolove, pa su skidali vrata, i ovde kod zapisa, sedali bi na zemlju da ručaju. Taj običaj je ostao i dan danas. Na taj način uzmu se dva-tri zalogaja, čisto reda radi. Posle sledi slavlje po kućama. A, uveče je ludnica.

foto: gminfo.rs
foto: gminfo.rs
foto: gminfo.rs

Slava u Cigan mali, kao i svaka slava – slavska sveća, lomljenje slavskog kolača kod zapisa koje se obavlja između ovogodišnjeg domaćina i onog koji će biti domaćin slave sledeće godine, a kada se sve to obavi po svim pravoslavnim običajima, otpočinje opštenarodno romsko veselje koje traje onoliko koliko domaćini i gosti izdrže.

foto: gminfo.rs
foto: gminfo.rs
foto: gminfo.rs

Ića i pića ima dovoljno, a za muziku niko ne brine, jer se gotovo u svakoj romskoj kući nalazi po neki instrument.

Ovogodišnji domaćin je Branko Aleksić a kolač au danas, za iduću godinu, preuzeli Nebojša Vuletić i Marijana Karanfilović.

foto: gminfo.rs
foto: gminfo.rs

Kažu da sveštenik Dragan Đorem dolazi poslednjih 15-ak godina, kao nadležni sveštenik, pre njega je dolazio otac Čedomir Damljanović, a pre Čeda dolazio je otac Adam Čarapić.

Teško je utvrditi koliko se tačno slavi na ovaj način, pod šatrom na ulici. Oni malo stariji kažu od vajkada-ima 100 do 160 godina kako se Romi ovako okupljaju na ovaj praznik, a sveštenik Dragan Đorem nam dolazi poslednjih godina da nam lomi kolač i očita molitvu – rekao nam je jedan od slavljenika.

foto: gminfo.rs
foto: gminfo.rs

Romska slava u Cigan mali u Gornjem Milanovcu je za pamćenje. U vreme trodnevnog slavlja ulica je zatvorena, muzika je trešti, ali komšijama to ne smeta, saznajemo od domaćina. Naprotiv, mnogi od njih se priključe njihovom slavlju. 

foto: gminfo.rs

Niko u Cigan mali u Gornjem Milanovcu ne zna od kada na dan Male Gospojine slave i Bibiju, zaštitnicu Roma koja je, po predanju, još u srednjem veku spasla romsku decu od kuge.

Ali na ovaj dan Romi u Gornjem Milanovcu pesmom i igrom slave i ime čuvenog milanovačkog lekara i humaniste Dušana Stefanovića, koji je Rome 1941. godine spasio sigurne smrti jer su Nemci planirali da ih odvedu na streljanje u Kragujevac.

foto: gminfo.rs

Da nije bilo doktora Stefanovića, njegove hrabrosti i dovitljivosti, prenose svoje znanje stariji Romi na mlađe, danas ne bi imao ko da igra, peva i da slavi Malu Gospojinu i Bibiju.

V. Popović, gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

PU Čačak: Zbog posedovanja marihuane uhapšen muškarac (27) zatečen kao putnik u taksiju

Sledeći članak

Takovo i ove godine domaćin promocije podoficira Vojske Srbije