Nakon objavljenih fotografija izvaljenog saobraćajnog znaka „STOP“ u Despotovačkoj ulici, koja povezuje ulice Kneza Aleksandra i Železničku, (a koje nam je poslao naš sugrađanin N. Mihailović), kao i tekstova „Bahatost na delu“ i „Vučetić: Uništavanje saobraćajne signalizacije nekog može koštati života“, obratili smo se psihologu u Opštoj bolnici u Gornjem Milanovcu Snežani Jovičić i pitali šta pojedince motiviše na vandalizam i kako se nasilničkom ponašanju može stati na put.
Nakon naše objavljene vesti BAHATOST NA DELU, JP za izgradnju opštine brzo reagovalo i ispravilo polomljeni znak
Uništavanje saobraćajnih znakova i signalizacije predstavlja nasilničko ponašanje nad imovinom – namerno uništavanje ili oštećenje tuđe ili javne imovine.
– Motivi za nasilničko ponašanje mladih su različiti. Populacija adolescenata koja se nalazi u jednom burnom periodu previranja i koja ne poseduje jasno ukorenjene ciljeve, nema jasnu perspektivu o svojoj budućnosti i traži je u spoljašnjem svetu, tako što svoju frustraciju, rezignaciju, nezadovoljstvo deprivaciju ispoljavaju kroz nasilničko ponašanje – izjavila je psiholog Snežana Jovičić i istakla razlog zbog čega se to dešava:
– Naime, u kući to primarno ne mogu da pokažu, ako imaju autoritete. Ako autoriteti ne postoje ili su rasplinuti, oni su opet frustrirani jer nema ko da ih usmeri, podrži i da im bude odgovarajući identifikacioni model, odnosno uzor koga će slediti tokom života.
Najbolji vid prevencije vandalizma, tvrdi Jovičićka, predstavlja društveno osvešćivanje koje nas uči kako i na koji način da redukujemo neko nezadovoljstvo, kao i kojim sredstvima ćemo to odraditi i kako ćemo dalje usmeriti populaciju koja je tako nezadovoljna ili kojoj treba dati neki smisao.
Neka društvena svest o ovome nije nigde u pravoj i dovoljnoj meri prisutna. Zakoni i kazne su različiti i, ili nemaju dovoljnu težinu ili nisu na pravilan način tretirane kako bi se jasno stavilo do znanja da su to kazne zbog tipičnog ili određenog dela.
– Ako se mlad čovek osudi recimo kaznom za uništavanje pet saobraćajnih znakova, pa se to podvodi kao ličnost sa asocijalnim ponašanjem onda sam čin-delo nije dobilo na značaju. U fokus se stavlja ličnost, a ne delo, a cilj je da sam čin osudimo.
Vandalski poduhvati se uglavnom rade pojedinačno ili kroz manje grupe sa istim stavovima i motivima, a porodica je, po rečima Jovičićke, kao primarna ćelija društva, kanal za sve druge oblike ponašanja i stimulisanja.
– Sigurno je da je porodica kanal za sve osnove ponašanja i stimulisanja, ali se ne može izbeći ni uticaj sredine i vršnjaka, jer u određenom vremenskom periodu razvoja ličnosti uticaj vršnjačke grupe na ponašanje odnosi prevagu. Najčešće je to u adolescenskom periodu – rekla je Jovičićka i dodala da se to dešava tamo gde ne postoji dobra komunikacija u porodici i gde su odnosi već poremećeni.
– Roditelji su često nedovoljno kritični za ponašanje svoje dece, jer se tolerisanjem ponašanja svoje dece iskupljuju za manjak vremena koje provode sa svojom decom – istakla je Jovičićka i zaključila da najpre treba krenuti od prevencije, a potom ovakva ponašanja treba redukovati da bi se konačno došlo do eliminacije ovakvih oblika ponašanja.
gminfo.rs
