• 19.07.2024.

Kakva budućnost čeka srpski jezik

foto: pixabay.com/ilustracija

Svaka dva dana u svetu nestane jedan jezik, a podaci pokazuju da čak 28 odsto svetskih jezika govori manje od hiljadu ljudi. Uoči Međunarodnog dana maternjeg jezika, RTS je istraživao kakva je situacija sa srpskim jezikom u školama, koliko ljudi ga govori i čiji je zadatak da zaštiti maternji jezik.

Prof. dr Veljko Brborić sa Katedre za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu kaže za RTS da budućnost maternjeg jezika zavisi od odnosa koji budemo imali prema njemu.

Profesore, u svetu se govori više od 6.000 jezika. Međutim, prema nekim prognozama lingvista do kraja ovog veka moglo bi da nestane više od polovine. Da li su te prognoze realne?

Mislim da će sudbina jezika zavisiti od toga kako će ljudi postupati sa jezicima. Realno je očekivati da broj jezika bude manji nego danas, ali ja ne verujem da će broj jezika biti prepolovljen.

U svetu oko 12 miliona ljudi govori srpski jezik. Koji su to danas glavni izazovi s kojima se susreće srpski jezik?

Moglo bi se reći da je srpski jezik svetski s obzirom na to da je pola govornika u Republici Srbiji, a pola van Srbije. Izazovi su različiti u matici i dijaspori. Dakle, kada je posredi odnos kulturnih i prosvetnih vlasti, jezik obrazovnih institucija i medija, to je jedan zajednički posao i tu se može štošta popraviti jer to zavisi i od naših postupanja, pojedinačnih i kolektivnih. Kada je posredi status srpskog jezika izvan Republike Srbije, tu, bojim se, situacija nije dobra, svi oni koji su u rasejanju njihov odnos prema srpskom jeziku će slabiti.

Više puta ste upozoravali na status srpskog jezika u sistemu školstva. Šta je sve potrebno učiniti na tom planu – od osnovne škole do fakulteta?

Tu je stvar vrlo jasna. Prvo bismo morali popraviti statust srpskog jezika u obrazovnom sistemu, a to znači da bismo morali u našim osnovnim i srednjim školama popraviti, povećati broj časova srpskog jezika, jezičke kulture i književnosti, razume se. A onda videti da se status srpskog jezika na nefilološkim i nepedagoškim fakultetima popravi, jer se na mnogim fakultetima, bez obzira da li su oni privatni ili državni, uče mnoge discipline potrebne i nepotrebne.

Koliko je važno upozoravati i govoriti o značaju maternjeg jezika tokom cele godine a ne samo 21. februara?

Jezik je identitetska kategorija, i potreba da se on neguje, čuva, pazi, jer ako se setimo pre 200 godina, mi smo postali kulturni feniks Evrope, Evropa se tada divila i srpskom jeziku i pismu i srpskoj gramatici i srpskim narodnim pesmama. Vrlo je dobro da naša deca uče engleski jezik ali ako ćemo učiti engleski a zaboraviti srpski, šta je rezultat? Maternji jezik se mora čuvati, jezička pravilnost se mora čuvati, o jezičkoj kulturi se mora voditi računa i to je nešto što ne sme biti sporno.

Koga Vi vidite kao glavnog čuvara i zaštitnika maternjeg jezika?

U Srbiji je trenutno bolji status jezika nacionalnih manjina od srpskog jezika, možda da srpski jezik proglasimo jezikom nacionalne manjine, možda bi bilo bolje. To je zadatak medija, zadatak obrazovanja, zadatak društva u celini. Odnos nas i pojedinačno i kolektivno prema jeziku i jezičkoj kulturi je odnos setve i žetve, onako kako budemo postupali, to je naša jezička budućnost.

Jelena Z. Nikolić  rts.rs

Violeta

Prethodni članak

Kiša gotovo u svim krajevima, temperatura niža i desetak stepeni

Sledeći članak

Lakše i opuštenije putovanje u beli svet, čeka li nas leto iznenađenja