Ceo svet, Evropa, Srbija, nalaze se u teškom stanju, svi su u samoizolaciji, ili samo u izolaciji. Ipak, čini se da čitav svet kaska za jednom delatnošću u Srbiji, koja je, ako ništa drugo, do sada bila u izolaciji, a sad je već u samoizolaciji, mada, očekuje se pogoršanje stanja, pa da predje u karantin.

Reč je, naime o srpskoj poljoprivredi, koja je, bokserskim rečnikom rečeno, bila u nokdaunu, a sada je već u dubokom nokautu, a sudija joj odbrojava sekunde do ustajanja, ali, ona ni glavu ne može da digne.

Kažu, da imamo nafte da izvozimo. Lepa vest u doba „Korone“. Ipak, zašto se, onda, nafta u Srbiji prodaje najskuplje u celoj Evropi? Zašto se, taj, „izvozni kontingent“ ne podeli poljoprivrednicima, ako ne džabe, onda, bar, po povlašćenim cenama?

Zna li iko u državi da seljaci, uglavnom, ne znaju šta će sa mlekom, mlečnim proizvodima, stokom, mesom… Kome da prodaju? Pijace su zatvorene, restorani ne rade, svakodnevno opada kupovna moć stanovništva…

Saopštavaju nam, takodje, da „imamo hrane za najmanje godinu dana“. Bogu hvala… Ipak, pita li se iko u državi šta će seljak za predstojeću prolećnu setvu? Ako nema kome da proda tele, od čega će da kupi naftu? Ako ne uspe da proda prošlogodišnji krompir, sa čim da zaseje novi?

Ako nema kome da preda mleko, ili nema ko, i od čega da mu isto plati, od čega će da kupi naftu? Ako sir i kajmak mora da poklanja da ne bi propali, od čega da kupi hemiju i djubrivo? Ko, uopšte, u ovoj situaciji (kod nas je uvek „neka situacija“) sme da pita za obećane i planirane subvencije i donacije poljoprivrednim proizvodjačima?

Da nesreća nikad ne dolazi sama, dokazuje i činjenica da su rane voćke (kajsija, trešnja višnja) bile procvetale pre poslednjih mrazeva, pa je veliko pitanje šta će biti i sa njima. Vlast je napravila, kao i uvek kad nešto „zabrlja“, priču, tipa- „Ćuti, dobro je, samo da ovo preživimo, lako ćemo posle za sve ostalo“.

E, pa gospodo, teško da je tako… Poljoprivreda nije kratkoročan posao, tako da će se posledice ovog stanja pokazivati nekoliko godina. I, da se razumemo- ne širi se ovde defetizam, niti je ovaj tekst imao nameru da kritikuje bilo koga, samo bi bilo razumno da se neko osvrne na one od koga nam, osim medicinskih radnika, životi zavise- srpskog seljaka…

 

Goran Trifunović