Rekoše „Svaki punoletan gradjanin će dobiti po sto evra“. Dobro, znam da se u Japanu, recimo, isplaćuje po, skoro 900 evra, al’ Japan je to. Hrvati isplaćuju nekoliko stotina hiljada kuna, al’, ne vredi kad ne znam koliko je to. Dobro, razumem, mi smo sirotinja, ma koliko nas ubedjivali da nismo, al’ dosta je i 100 evra po punoletnoj osobi. Pa ti, onda, rekoše da ćeš, umesto da dodješ na poštanski šalter sa ličnom kartom, morati da zoveš telefonom i da kažeš da hoćeš pare!!! Čuš… A, telefon će, verovatno, biti zauzet.

I krenuše onda izjave poznatih ličnosti po medijima o tome ko će, a ko neće da uzme pare. Konačno, oglasi se i On. Kaže, on neće da uzima pare, a kako reče, „kome je poniženje, ne mora ni da uzima“. Njegoš se u grobu prevrće… E, pa, evo, „prezidente“. Lično, poniženje mi je, ne samo da zovem neku mašinu i da se sa njom „raspravljam“ o tome da li mi treba 100 evra, a kamoli da tražim nešto, što, smatram da je moje. Poniženje mi je sve ovo što nam radite već skoro tri decenije.

Poniženje mi je bilo kad ste me slali da se borim za „Veliku Srbiju“, da branim Karlobag, Ogulin, Viroviticu… Poniženje mi je bilo da gledam da neko narodne predstavnike iznosi iz Narodne Skupštine. Poniženje mi je bilo da vaš, tadašnji (vi vidite ko je kome šta danas) šef, u mene, kao studenta, uperi pištolj ispred Skupštine.

Poniženje mi je bilo da menjate ime ulice tako što ćete, umesto prvog izabranog demokratskog predsednika Vlade (ne, to niste vi) lepiti tablu sa imenom čoveka čiji smo taoci dugo godina bili. Poniženje mi je da budete ministar informisanja, a da za to vreme pogine dvocifren broj novinara. Poniženje mi je da mi država duguje 100 puta više od navedene sume, a pri tome, ne mislim ni na duševnu, ni na zdravstvenu nadoknadu.

Poniženje mi je što, pod vašom vlašću, „namičem“, što bi narod rekao, „k’o pijan gaćama“, što živim život nedostojnim čoveka, što mi trpe posao, porodica, kuća…

I, vi mi kažete da zovem da mi date 100 evra. Čijih? ‘Ajde da vam oprostim tih 12 hiljada dinara, a vi meni dajte samo ono što je moje. Pošteno!!!

Goran Trifunović