• 28 маја, 2020

Komentar – Gudalo

foto: pixabay.com, ilustracija

PIŠE Goran Trifunović

Prodje i prvi Sabor violinista Srbije u Pranjanima. Šta reći, odakle početi? Prvo i prvo, manifestacija, ne da je zaživela, nego je i oduševila, pre svega, meštane Pranjana i okoline. Kao i kod opozicionih mitinga, broj prisutnih varira od nekoliko hiljada, pa do nekoliko desetina hiljada prisutnih za tri dana saborovanja. Na stranu što ni fizički u samu pranjansku varošicu ne može odjednom da stane više od nekoliko hiljada ljudi, sa sve popunjenim kapacitetima u kafanama, pod šatrama, na „štrafti“, ringišpilu i samom igralištu.

U svakom slučaju, odziv je bio dobar, pa neka i svake sledeće bude isti, niko se neće buniti. Takodje, primetno je bilo da su gosti pod šatrama i u kafanama u velikoj meri konzumirali vruću prasetinu, jagnjetinu, dok je i vo na ražnju „planuo“ za par sati. O pljeskavicama, kobasicama, piletini, kokicama i ostalim djakonijama po raznoraznim tezgama i da ne govorimo.

Ono što posebno raduje je da su na Sabor došli meštani Pranjana i okoline, što do sada nije bio slučaj. Do sada, naime, kad god se nešto dešavalo u Pranjanima, dolazili su gosti sa strane, znani i neznani, samo domaći nisu. Ovoga puta, hvala Bogu, nije bilo tako. Retke su kuće koje nisu dale goste na Saboru, a većina kuća su ostajale prazne, jer je i staro i mlado došlo da vidi šta se to dešava u njihovom zavičaju. To mora da raduje i da daje nadu za neke buduće Sabore.

Ipak, mora se priznati da je velika medijska pompa učinila svoje i da su ljudi, najviše zbog toga u tolikom broju pohodili igralište pored Plane. E, sad, ako znamo da ništa nije besplatno, a ponajmanje marketinški prostor u bilo kojem mediju, onda se postavljaju neka druga pitanja, na koja, naravno da nećemo dobiti odgovore. Bar ne one iskrene…

Organizacija manifestacije je bila besprekorna, sve do same bine, gde su neke stvari dokazale da se ne može sipati dva litra vode u flašu od jednog litra, kao i da smo mi, ipak, samo Srbi, i da smo podložni nekim ljudskim grehovima, koji postoje otkako je sveta i veka. Sve dok nam neko ne uhvati prste u medu…

U svakom slučaju, lepo je bilo proteklog vikenda biti u Pranjanima, a još lepše je bilo biti Pranjanac. Još ako ste došli samo da uživate u svemu što čujete, vidite i okusite… sreći nema kraja!!!

Violeta

Prethodni članak

Prodajem i otkupljujem

Sledeći članak

Počinju pregovori o minimalcu, očekuje se povećanje na 30.000 dinara