Najave, pa i početak istraživanja da li u pranjanskom kraju milanovačke opštine, ima u geološkim naslagama jadarita, rude metala litijuma, koja sprovodi kompanija „Jadar Litijum“, pokrenula je kod građana snažnu zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica po životnu sredinu, poljoprivredna i vodna dobra. Ova tema je u Srbiji aktuelna duže vreme, još od ulaska kompanije „Rio Tinto“, sa sličnim poslom, na teritoriju Loznice, i samo se čekalo kada će, kako su protivnici takve agende najavljivali, isti problem „zakucati i na vrata“ ostalih opština i sela Zapadne Srbije.

Vest da je ovog meseca resorno državno ministarstvo odobrilo da istraživanja počnu na teritoriji Pranjana kod Gornjeg Milanovca i Čačka, pokrenula je kod građana milanovačke opštine jednu vrstu pobune i potrebe da od vrha lokalne samouprave, osim ostalog, čuju kakav je stav i kako se zvanično prema tome određuju čelni ljudi aktuelne vlasti. Tim povodom, pitali smo predsednika opštine, Dejana Kovačevića, šta o tome građanima ima da poruči.

On je na nedavno održanoj sednici Skupštine opštine, u odgovoru na slično odborničko pitanje Boška Milovanovića iz opozicione grupe „Takovski pokret“, izjavio da nema mesta panici i da će konkretno odlučivanje o sudbini eksploatacije litijuma biti na dnevnom redu tek za oko deceniju i po. On je naglasio da se sada radi tek o istraživanjima, procenama i probnom uzorkovanju tla, za šta jeste dobijena dozvola od države, ali ništa više od toga.

Prema Kovačevićevim rečima, ovakva uzbunjenost građana posledica je nedovoljne informisanosti ljudi, potom neke vrste fame slične teorijama zavere, ali i političkog oportunizma opozicije. Podsetimo, za ovu sednicu, takođe opoziciona grupacija „PSOGM-Milisav Mirković“, predložila je da se rasprava na ovu temu uvrsti kao tačka dnevnog reda, ali je predlog odbijen zbog, kako je navedeno, formalnih propusta u podnošenju zahteva.

U odgovoru Milovanoviću, Kovačević je, osim ostalog, naglasio da istraživanja u Pranjanima ne obavlja „Rio Tinto“, već kompanija „Jadar Litijum“, što se zaključuje i iz nedavnog reagovanja „Rio Tinta“ za GMInfo, povodom teksta o protestu u Dobrinji. Sličan odgovor kao odborniku Milovanoviću, Kovačević je dao i novinarima.

– Mi često volimo da preuveličamo stvari, pa smo tako recimo imali i jedan vrlo jak antivakserski lobi sa svakojakim glupostima, da nas vakcinom protiv kovida čipuju i svašta nešto, a u stvari se radi o najvećem medicinskom dostignuću u ovoj situaciji i jedino tako možemo pobediti pandemiju, – upoređuje Kovačević. – Tako i oko toga što me pitate, ljudi reaguju jer nisu informisani, a opozicione stranke koriste tu priliku da na vrlo populistički način, na temama kao što je ekologija, pokušaju da dobiju svoj neki plus. Onaj skup, koji je bio sazvan i održan protiv toga u Pranjanima, nam odmah impicira da je političkog karaktera, jer su tu govorili članovi Dveri, na primer. Pominjali su da je u pitanju „Rio Tinto“, svaki dan govore o „Rio Tintu“, valjda zbog neke negativne konotacije koju to ime nosi, pa im je to zgodno, a uopšte se ne radi o toj kompaniji.

Kovačević podseća kako je za pet godina, koliko je predsednik opštine, nebrojeno puta bio u Pranjanima, i da su mu nebrojeno puta postavljali baš pitanja „kada će rudnik magnezita Brezak početi da radi, jer dok je rudnik radio, Pranjani su mnogo bolje živeli“, i to bez, kako je dodao, ikakve ekološke katastrofe.

– Onda se dolazi u situaciju da se ispituje za litijum. Mi tu nemamo dovoljno podataka; ja ih nemam, niti ih imaju građani, – kaže Kovačević. – Ono što je moja poruka svim građanima jeste da se strpimo i bez panike. Da vidimo šta će istraživanja pokazati, da li na tom prostoru ima litijuma uopšte, ima li tih pratećih metala ili nema. A svakako, bez dobre i detaljne ekološke studije, pa ako rezultat istraživanja bude pozitivan, a zaključak studije bude da to neće uticati na životnu sredinu, to treba dozvoliti. Ali ako te studije pokažu nešto drugačije, naravno da nećemo. Niko nije lud da pusti da mu se zagadi životna sredina.

Kovačević ukazuje na to da se ovde radi i o nekoj vrsti predrasude, opet zbog nedostatka upućenosti u stručnu proceduru kod šire javnosti i to ilustruje primerom kakav je bio ishod u slučaju Norveške.

– Pre drugog svetskog rata Norveška je bila jedna od najsiromašnijih zemalje Evrope. Danas je među najbogatijima u svetu. Zašto? Zato što je pronašla i počela da eksploatiše naftu na svojoj teritoriji. Zar nije danas Norveška sinonim za ekološku zemlju sa očuvanom prirodom? Naravno da jeste. Naravno i da je iskopavanje nafte neprihvatljivo gledano apsolutno ekološki, ali ako vi uradite sve po standardima, ako zaštitite prirodu, sve uradite po elaboratima, naravno da će moći da se iskopava, a da sve ostane zaštićeno, – izjavio je Kovačević i eksplicitno dodao:

– Znači, u opštini Gornji Milanovac, ništa neće biti prihvatljivo što ne dobije zeleno svetlo struke. Kada budemo dobili to objašnjenje, onda ćemo moći i po tom pitanju tačno da se odredimo. Ono što takođe građani treba da znaju jeste to da se radi o veoma dugom periodu. Od mometna dobijanja saglasnosti, a za Pranjane su dobijene 17. 04. 2021. tek za predistražne radnje, do momenta eventualne eksploatacije rude, mora da prođe sigurno 10 do 15 godina. Tako da će tek posle tog perioda, neki drugi skupštinski saziv ovde, tadašnji predsednik opštine koji bude bio, razmatrati pitanje i studije da li je ekološki prihvatljivo ili nije za dalje radove i samo iskopavanje litijuma. Ja samo molim građane opštine Gornji Milanovac da ne nasedaju na populističke priče opozicionih stranaka, koje gledaju samo da na svaki način naude i naprave štetu državi Srbiji, – zaključio je Kovačević.

Zabrinutost za negativne posledice istraživanja i eventualne eksploatacije rudnih materijala na teritoriji opštine Gornji Milanovac, pa i najavu protesta, izazvala je i vest da će kompanija „Dunav minerals d.o.o“ iz Beograda, početi proces ispitivanja postojanja plemenitih metala na području planine Rudnik. Kovačević, kako nam je rekao, nije još dovoljno upoznat sa samim detaljima tog posla, pa će se o tome izjasniti naknadno.

M.Mijatović/gminfo.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.