• 21 septembra, 2020

Krizni štab: Šta god da sutra bude, moraćemo da držimo distancu i nosimo maske

foto: pixabay.com

Članovi Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa ocenili su da su poslednji rezultati dosta dobri, i da uvedene mere i ponašanje građana daju rezultate. Naglasili su, ipak, da to ne znači da je posao završen, jer u slučaju opuštanja, epidemija može da se vrati. Direktor Infektivne klinike naglasio je da neko veliko relaksiranje mera ne možemo očekivati sigurno bar još dve nedelje, dok je ministar Lončar istakao da ćemo, šta god sutra da bude, morati da naučimo da živimo sa koronom – da držimo distancu, peremo ruke, i nosimo rukavice i maske.

U Srbiji su od poslednjeg izveštaja testirani uzorci 3.281 osobe, od kojih su 224 bili pozitivni. U poslednja 24 sata od koronavirusa su preminule četiri osobe.

Direktor Infektivne klinike dr Goran Stevanović ocenio je da su ti rezultati dosta dobri i da govore da mere koje su preduzete i napor celog druištva daju rezultat.

Broj pozitvinih, kako je rekao, polako ali stabilno pada, ali da se ne sme pomisliti da je posao završen. „Potreban je veliki oprez i poštovanje svih mera, i saradnja svih da održimo ovaj trend. Kad broj obolelih zaista bude mali, možemo da kažemo da smo završili posao. I dalje moramo da mislimo o tome da epidemija može da se vrati“, upozorio je Stevanović.

Procenat novoobolelih, kako je objasnio, nije jedini kriterijum na osnovu kojeg se donose odluke o eventualnom ublažavanju mera, i moraju se u obzir uzeti i apsolutne cifre, zastupljenostpo regionima, broj pacijenata sa težom kliničkom slikom, i koliko njih zahteva intenzivnu negu ili respirator.

„Nije dovoljno procenat da kažemo da se bližimo kraju“, rekao je direktor Infektivne, i naglasio da sigurno bar još dve nedelje ne treba očekivati neko veliko reliksiranje mera.

Imunolog dr Srđa Janković takođe je naglasio da se ne sme pomišljati da je sve gotovo i da smo pobedili, i da se mere moraju dalje sprovoditi, ako je moguće, još čvršće, uz određena popuštanja omogućena povoljnim tokom epidemije.

„Ublažavanje mera je uslovno i zavisi od praćenja epidemijske krive. Govoriti o Đurđevdanu, značilo bi da znamo ceo tok unapred, to je kao da prognoziramo u kom minutu utakmice ćemo dati godl. Mere su i dalje na snazi sa razlogom, naglo ukidanje ne dolazi u obzir“, istakao je Janković.

Takođe je naglasio da je pogrešno misliti da postoji jedan parametar koji se direktno prevodi u mere, poput procenta novoobolelih. „Šta bi bila onda uloga Kriznog štaba ako bi nam bio dovoljan jedan parametar – ‘aha, pet odsto, ukdamo mere!’ – to bi mogao onda bilo ko da radi“, naglasio je Janković.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar takođe je izrazio zadovoljstvo najnovijim podacima, ocenivši da oni pokazuju da mere koje je država uvela i ponašanje građana daju rezultat.

Govoreći o daljem rekalsiranju mera, ministar je naglasio da stručnjaci razmatraju sve mogućnosti i šta je ono što bi moglo da da najbolji rezultat. Dodao je, međutim, da šta godd da sutra bude, mi moramo da naviknemo da živimo sa koronom, da shvatimo da je virus tu oko nas, i da moramo da držimo distancu od dva metra, nosimo maske i rukavice, i peremo ruke.

„Kad bi ove stvari radili, mere ne bi treblao ni da se sprovode – držali distancu, nosili masku i rukavice, i redovno prali ruke (…) Da razišljamo šta je do nas, a ne koje su mere sutra, koje su mere prekosturra. Kako mi budemo radili, takve će nam mere biti“, poručio je ministar.

Kazao je i da odluka o policijskom času za naredni vikend još nije doneta, i da bi sutra trebalo da bude gotova analiza, kada će građanima i biti saopšteno kakve će mere biti na snazi u subotu i nedelju.

„Molim samo za razumevanje. Morate mnogo faktora da uzmete u obzir da bi doneli takvu odluku. Mi moramo da sačekmo analize testova, da vidimo koliko je teških slučajeva, koliko u intenzivnim negama, koliko u privremenim bolnicama, koliko je otišlo kući… Mnogo faktora utiče na sve to. Tek na osnovu tih analiza donose se odluke“, objasnio je ministar.

 

Violeta

Prethodni članak

Kupujem

Sledeći članak

Onlajn proba male mature, danas srpski, odnosno maternji jezik