Emotikoni imaju komunikativnu funkciju u internetskom jeziku – pokazuju naše emocije koje ne možemo da izrazimo u pisanoj komunikaciji. Psiholozi i lingvisti rekli bi, međutim, da emotikoni „kvare“ jezik, odnosno smanjuju naše izražajne sposobnosti kada se dopisujemo, izjavio je za RTS Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU.

Slika se odavno preselila i u pisanu komunikaciju, pa nam je lakše da pošaljemo smajlija, nego da napišemo „smešno je“. Ko zna, zapravo, da li bismo i umeli sve emocije da dočaramo kao što to rade emodžiji i emotikoni.

Slobodan Novokmet, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao je da ukoliko posmatramo s negativne strane, psiholozi i lingvisti bi rekli da emotikoni „kvare“ jezik, odnosno smanjuju naše izražajne sposobnosti kada se dopisujemo.

„Koristimo manji fond reči, bivamo u neprilici da svoje emocije ne verbalizujemo. To utiče na naše mišljenje, apstraktno razmišljanje“, objašnjava Novokmet. Ističe, međutim, da emotikoni ne postoje bez razloga.

„Imaju neku komunikativnu funkciju u internetskom jeziku. Pokazuju, pre svega, naše emocije, koje ne možemo tek tako da izrazimo u pisanoj komunikaciji kada nismo uživo prisutni sa nekom osobom. Nadomešćuju ono što nedostaje: mimiku, gestove, a što je integralni deo komunikacije“, napominje gost Beogradske hronike.

Prema njegovim rečima, emotikoni mogu da stvore opuštenu atmosferu u pisanoj komunikaciji.

„Mogu da oslobode razgovor, da možda neke konvencije koje su negativne – ublaži. Ako želite neku lošu vest da prenesete, vi je malo ublažite emodžijem“, navodi Novokmet.

Na pitanje da li su emotikoni dozvoljeni u poslovnoj komunikaciji, kaže da takva komunikacija podrazumeva vrstu profesionalnosti, te da im tu nije mesto. „Emodžiji su i dalje rezervisani ili makar bi trebalo da budu, za neformalni vid komunikacije“, kaže Novokmet.

Izvor: RTS