• 02.12.2024.

Mala Gospojina u Ciganmali

Na Malu Gospojinu, u milanovačkoj Ciganmali,  na sred Ulice Miloša Velikog,  postavi se šatra,  odjekuje bučna muzika, domaćin slave, a i svi ostali Romi iz Ciganmale, donesu pod šatru ića i pića i slavi se tri dana.

Na sred Ulice Miloša Velikog, postavi se šatra i slavi se tri dana, foto:gminfo.rs

Branko Aleksić kaže da je to tako već decenijama, i da je ovaj dan posvećen Bibiji, romskoj pramajci, koja je zaštitnica zdravlja dece.

– Slavimo tri dana. Uveče uoči Male Gospojine se okupljamo palimo sveće kod zapisa za zdravlje dece, svaka kuća donese žestinu i nazdravljamo. Žene peku piliće za praznik, koliko čeljadi u kući toliko piladi se peče i sprema se podvarak. To je najbitnije, pilad i podvarak. Prase, jagnje i ostalo je već gozba. Deca se Maloj Gospojini mole: AM BIBIJAKO SASTIPE, AMEN SAM LAĆE CIKNE PUJORA. A, znači „U gospojinino zdravlje, mi smo njeni mali pilići“. Svake godine menja se domaćin, idemo redom po kućama. Svaka kuća ima svoje goste i slavi pored uličnog slavlja i kod svoje kuće – priča nam Branko i dodaje – Običaj je da se danas prvo postavljanje posle lomljenja kolača postavi na zemlju. Ljudi posedaju i služe se, a posle idu kući sa gostima.

 Ića i pića ima dovoljno

Slava u Ciganmali, kao i svaka slava – slavska sveća, lomljenje slavskog kolača kod zapisa koje se obavlja između ovogodišnjeg domaćina i onog koji će biti domaćin slave sledeće godine, a kada se sve to obavi po svim pravoslavnim običajima, otpočinje opštenarodno romsko veselje koje traje onoliko koliko domaćini i gosti izdrže. Ića i pića ima dovoljno, a za muziku niko ne brine jer se gotovo u svakoj romskoj kući nalazi po neki instrument. Ovogodišnji domaćini su Igor Lazarević i Tanja Aleksić, a kolač je danas, za iduću godinu, preuzela Violeta Lazarević.

– Po zapisima iz romskih knjiga slavi se sigurno 170 godina. Bilo je ove godine i problema oko postavljanja šatre, oko dozvole, ali u međuvremenu problem je rešen i Opština i MUP su nam izašli u susret i dozvolili postavljanje šatre, kako se tradicija ne bi prekinula. Goste pozivamo svi, svake godinje kolačar je neko drugi, a muziku bira domaćin – Koliko para toliko muzike. Više mi se sviđalo kada sam bio dete, sada sam preuzeo obaveze, ali verujte, deci je nabolje, za njih je ovo događaj. Slavimo dva, možda i tri dana, e sada videćemo ove godine da nam vreme ne pokvari – rekao nam je domaćin slave Igor Lazarević.

Slavlje pod šatrom traje tri dana 

Niko u Ciganmali u Gornjem Milanovcu ne zna od kada milanovački Romi na dan Male Gospojine slave i Bibiju, zaštitnicu Roma koja je, po predanju Roma, još u srednjem veku spasla romsku decu od kuge, ali na ovaj dan Romi u Gornjem Milanovcu pesmom i igrom slave i ime čuvenog milanovačkog lekara i humaniste Dušana Stefanovića, koji je Rome 1941. godine spasio sigurne smrti jer su Nemci planirali da milanovačke Rome odvedu na streljanje u Kragujevac. Da nije bilo dr Stefanovića, njegove hrabrosti i dovitljivosti, prenose svoje znanje stariji Romi na mlađe, danas ne bi imao ko da igra, peva i da slavi Malu Gospojinu i Bibiju.

 Uveče, uoči Male Gospojine, se okupljaju kod zapisa, pale sveće za zdravlje dece 

Najstariji Rom u milanovačkoj Ciganmali, Dragan Arsić kaže da je ranije, po njegovom sećanju, sve bilo skromnije – Služila se samo vruća, bili smo siromašniji i nismo imali, sada je malo bolje i raskošnije – kazao je Arsić.

 Romi u Gornjem Milanovcu pesmom i igrom slave

Saznajmeo da sveštenik Dragan Đorem dolazi poslednjih desetak godina, kao nadležni svetešenik, pre njega je dolazio otac Čedomir Damljanović, a pre Čeda dolazio je otac Adam Čarapić – Teško je utvrditi koliko se tačno slavi na ovaj način, pod šatrom na ulici. Oni malo stariji kažu od vajkada-ima sto do 160 godina kako se Romi ovako okupljaju na ovaj praznik, a sveštenik Dragan Đorem nam dolazi poslednjih desetak godina da nam lomi kolač i očita molitvu – rekao nam je Boban Nestorović – Meni je bilo lepše kad sam bio mlađi. Deci i jeste najlepše jer ovo i jeste praznik za decu.

Romska slava u Ciganmali u Gornjem Milanovcu je za pamćenje. U vreme trodnevnog slavlja ulica je zatvorena, muzika je bučna, ali to komšijama Srbima ne smeta, saznajemo od domaćina, naprotiv, mnogi od njih se priključe njihovom slavlju. Ove godine pored brojnih milanovčana gost na slavi je i predsednik Skupštine opštine Gornji Milanovac Lazar Nikolić.

gminfo.rs

Aleksandar Lazovic

Prethodni članak

Milanovčani dobili novi „Kućni red“

Sledeći članak

Trideset godina Norveške kuće