• 19 aprila, 2021

Me(n)talna ograda: Polazak u novu školsku godinu u doba korone

Ljubica Rašić, psiholog, foto: gminfo.rs

Pandemija virusa nam je donela tzv. „novu normalnost“ u svim sferama života, pa i u oblasti školovanja, tako da su promene neizbežne i u tom segmentu. Novi zahtevi, neizvesnost, nepoznanica, povećana odgovornost, rizik. A polazak u školu i u novu školsku godinu svake godine, inače, jeste prekretnica i promena koja nameće potrebu za prilagođavanjem. Mnogima celokupna ta situacija donosi različita osećanja, nekome strah, nekome bes, pa se neko priprema, neko negirajući promene pristupa novim okolnostima, a neko ispoljava otpor merama i preporukama.

A šta je sa decom? Kako pomoći deci da se što bolje snađu u novim zahtevima, koje su to smernice koje možemo dati roditeljima u cilju boljeg prilagođavanja u ovoj neobičnoj i novoj situaciji?

– Na početku, imamo izvesne stvari, a to je da će nastava početi. Do sada bi trebalo da smo se već opredelili za željeni vid nastave i da smo u tom smislu izvršili potrebne kupovine, obezbedili detetu prostor za učenje ili tehničku podršku u slučaju online učenja, ali roditelji učestalo podvlače nedoumicu da li su doneli dobru odluku odlučivši se za praćenje nastave u školi. Neki su i protiv početka školske godine, ali treba naglasiti da iako je online rad epidemiološki idealno rešenje, postoji i značajan aspekt mentalnog i socijalnog razvoja dece koji u slučaju izolovanosti izostaje – kaže za GMinfo Ljubica Rašić, specijalista medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.

foto: gminfo.rs, arhiva

Ona ističe da škola ima veliki značaj za socijalni, emocionalni i intelektualni razvoj dece.

Tu se uspostavlja odnos sa autoritetima, usvajaju mnogi pozitivni stavovi i vrednosti, socijalno adaptirano i društveno korektno ponašanje. Zahtevi su strožiji nego u porodici, pa se deca uče kako da izađu na kraj sa frustracijama, kako da se prilagođavaju i funkcionišu kao jedinka u grupi, kako da odlože zadovoljenje želja, stiče se samopoštovanje i mnoge druge socio-emotivne veštine. Školski sistem decu ne uči samo znanju iz knjige, već i prijateljstvu, poštovanju, empatiji, radu, humanosti, negovanju duhovnih vrednosti. Pored toga, sistematski i planski, poštujući uzrast deteta i njegove kognitivne mogućnosti, razvija se intelektualna sposobnost, kao osnova za sve buduće funkcionalnosti u životu – kaže Rašić.

Za decu čiji roditelji su se odlučili za praćenje nastave u školi, a takva je većina, adekvatna priprema ne znači samo kupovinu knjiga i ostalog pribora, već i otvoren i iskren razgovor sa detetom, u opuštajućoj porodičnoj atmosferi, o tome šta ga u školi očekuje.

– Recite detetu da ga u školi očekuju nova znanja, da će savladati nove veštine, družiti se i uživati u svemu onome što proces novih učenja donosi, kao i da su sada školska pravila malo drugačija i da bi trebalo da se poštuju. Kao što imamo prava deteta, imamo i obaveze, sada neke nove, i jedna od obaveza je nošenje maske – ističe naša sagovornica.

foto: gminfo.rs

Psiholog Ljubica Rašić navodi da decu bi trebalo unapred pripremiti za promene, reći im jasno i konkretno šta se od njih sada očekuje. 

Objasniti im zbog čega je potrebno da nose masku, peru ruke, održavaju fizičku distancu, ne dodiruju lice rukama, mada bi trebalo da smo im do sada objasnili zašto je sve to potrebno. Recite im jasno šta se od njih očekuje, da je propisano nošenje maski dok ulaze u školu, idu hodnikom, dok su na odmoru, ali da će biti dopušteno da skinu masku dok sede za stolom, na svom mestu, pišu ili nešto drugo rade. Mlađoj školskoj deci možete slikovito pojasniti da je njihovo mesto ostrvo ili kućica gde su bezbedni i gde mogu skinuti masku – „Jedino kada si na svom ostrvu onda si jedino siguran da skineš masku… okolo je okean, a ti si na ostrvu“ ili nekim drugim pričicama im olakšati situaciju.

foto: Pixabay/F1Digitals

Ona naglašava da je bitno da roditelji svojim stavom i ponašanjem kreiraju ponašanje deteta jer su roditelji model za učenje socijalnog ponašanja. Kako se roditelj bude ophodio prema obavezama, tako će i dete, ukoliko ima pozitivan stav prema školi i učenju i dete će razviti pozitivan odnos.

Ako imate strah kako će se dete snaći ili strah vezan za moguće širenje virusa pokušajte da taj svoj strah ne prenosite na dete, već se potrudite da mu što realnije, primereno njegovom uzrastu, bez preteranog ulepšavanja, ali i zastrašivanja, objasnite šta ga očekuje u školi. Saslušajte šta vam dete govori i strpljivo razgovarajte sa njim, pitajte ga ima li neku strepnju illi dilemu. Ako je dete uplašeno ne bi trebalo da negiramo njegova osećanja ili ih omalovažavamo, već da pokušamo da dete razumemo. Recite mu da ste tu za njega, da ćete pomoći, da ćete rešavati zajedno probleme na koje ćete nailaziti. Ne bi trebalo dete porediti sa drugima, po tipu „vidiš kako se taj tvoj drugar ne plaši“, već reći „vidim da si uplašen“, dakle prepoznajte detetova osećanja, razgovarajte sa detetom o tome, pojasnite čega se to dete konkretno plaši, razuverite ga ukoliko možda zamišlja neki zastrašujući scenario, ali nikako nemojte dete „plašiti školom“ ili obavezama koje slede, postupcima učiteljice ili nastavnika – ističe u razgovoru za naš portal psiholog Rašić.

foto: gminfo.rs

Takođe, nemojte ni zanemarivati značaj svih promena koje početak ove školske godine donosi, prepoznajte moguće mehanizme kojima se vi branite od stresa i zapitajte se da li su oni dobri i za dete.

Da li zato što vi negirate rizike i promene samo odlažete prilagođavanje i sebi i detetu? Ili zato dete skriva od vas svoja prava osećanja? Ili ih pokazuje kroz neka neprimerena ponašanja?  Na kraju, pokušajmo da ne pravimo veliki pritisak na decu, budimo strpljivi i tolerantni za moguće teškoće, ne očekujmo da sve bude savršeno i da teče glatko – savet je znalca u oblasti ljudske duše i mentalnog zdravlja Ljubice Rašić, specijaliste medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.

Odgovor na iskustvo roditelja

Najčešća prepreka učenicima tokom rada na daljinu bio je pristup internetu i nedostatak uređaja koji mogu da podrže ovaj vid nastave, naročito u porodicama gde je više dece, pa nisu mogli da prate na jednom TV-u svi nastavu. U nekim slučajevima prijavljivali su i nedovoljno razvijenu digitalnu kompetenciju roditelja, učenika, pa i nastavnika.

– Naravno, i nemogućnost roditelja da isprate i daju dovoljnu podršku i pomoć deci u radu jer su bili radno angažovani, nisu imali dovoljno vremena da se posvete deci i učenju.  Svakako, to je bila situacija koja nije bila očekivana, niti uobičajena, pa su brojni problemi i zbrka koja je nastajala u praćenju nastave u mnogim porodicama nešto što je bilo uobičajeno, trebalo je da prođe neko vreme i da se donekle naviknemo i da nađemo najoptimalnija rešenja. I to je u redu. Ne bi trebalo da osećamo krivicu zbog toga, snalazili smo se svi shodno svojim kapacitetima, ali i okolnostima koje su nam bile date – kaže Rašić.

foto: gminfo.rs, arhiva

Psihološke preporuke i smernice

Rašić ocenjuje da zato sada možemo da se osećamo spremnijima za takve situacije, znamo da imamo snage da se izborimo sa njima, a i trebalo bi da, znajući da su opet moguće, pripremimo sebe, a i decu na takve mogućnosti.

– Budite fleksibilni, polako rešavajte probleme na koje naiđete, ostavite za vikend kada budete imali više vremena, napravite plan, ako ne valja menjajte, dajte sebi vremena jer situacija nije laka i nosi neizvesnost, pa i stalne promene jer ono što smo mislili da je dobro u određenom trenutku, u nekom sledećem više nije – zaključuje naša sagovornica.

Na kraju ona dodaje da ova situacija jeste izazov roditeljstvu, ali, kako bi Dostojevski još rekao, duša se leči među decom, tako da njihov osmeh može biti vaš lek.

V. Popović, gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

Bioskopski repertoar od 1. do 8. septembra

Sledeći članak

Goran Bogdan za GMinfo: Ja sam milanovački kum