• 19 aprila, 2021

Me(n)talna ograda: Psihološki osvrt na tekst „Emocije i ranjivost u doba korone“

foto: pixabay.com

Tolstoj „Kada ćovek sve razume, on sve i oprašta“

Osećanje krivice postoji kada procenimo da se ne ponašamo u skladu sa nekim našim moralnim ili etičkim načelom i da smo tim ponašanjem povredili osećanja druge osobe ili joj naneli neku drugu štetu ili patnju.

Razlikujemo nepotrebnu, preteranu, nezdravu krivicu i onu za koju kažemo da je zdrava i cilj nam je da tu potencijalno destruktivnu pretvorimo u zdravu sposobnost da se pokajemo za nešto loše što smo eventualno učinili i oprostimo sebi. 

foto: pixabay.com

– Osećanje krivice se javlja još kod dece, kada počnu da razlikuju dobro od lošeg, pa ukoliko su roditelji preterano kritični, strogi i ograničavaju dete, ne dozvoljavajući mu inicijativu i zdravu razdoznalost, može se razviti sklonost nezdravom osećanju krivice. Ako je osoba u životu neopravdano optužena za neki prekršaj i nije mogla da se odbrani ovo osećanje je može češće progoniti. Takođe, ako sebi namećemo visoke kriterijume i svoje ponašanje upravljamo prema visokim moralnim zahtevima često ćemo iskrivljeno i tumačiti događaje i imati preterano osećanje krivice koje će trošiti psihičku energiju i uticati na životno zadovoljstvo – kaže  Ljubica Rašić, specijalista medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.

Ljubica Rašić, psiholog, foto: gminfo.rs

U ovo vreme pandemije možemo čuti da pojedine osobe izveštavaju o prisutnom osećanju krivice jer su nekome preneli virus i shodno tome „grize ih savest“ zbog toga.

– Često je u pitanju tzv. nezdrava krivica jer osoba čini sve što može da zaštiti druge i poštuje mere i preporuke u pogledu sprečavanja širenja zaraze, ali se prenošenje nenamerno desi. Tipično toj nezdravoj krivici, misli da je sigurno počinila grešku jer oseća više lične odgovornosti nego što sama situacija podrazumeva, a manje razmatra odgovornost drugih, ne razmišlja o olakšavajućim faktorima i realnim okolnostima, već više o posledicama ili kazni – pojašnjava Rašić.

foto: pixabay.com

Naša sagovornica pojašnjava da nepotrebna i prekomerna krivica je psihološki teret i opterećenje koje može da umanjuje kvalitet života i u situaciji krize lako se povezuje sa depresijom, anksioznošću, posttraumatskim stanjima.

Ako ne želimo da nas muči nezdrava krivica trebalo bi da razmotrimo svoje ponašanje u kontekstu događaja, tj. da razlučimo da li je naša krivica realna ili umišljena, odnosno da li ima razloga da postoji ili je samonametnuta. Pitajte sebe „U čemu je moja krivica?“ i dajte konkretan i dovoljan odgovor sebi. Kada sebi pripisujete udeo lične odgovornosti, razmotrite i odgovornost drugih, razumite razloge eventualne greške („izbegavao sam da nosim masku na radnom mestu“, „posećivao sam skupove i družio se iako sam osećao simptome virusa“ i sl) i svakako, ponašajte se u skladu sa svojim uvidom, preuzimajući odgovornost promenom ponašanja koje je nanelo štetu drugome, izvinjenjem, traženjem oproštaja, pokajanjem i drugim načinima „popravka štete“ – navodi Rašić.

foto: pixabay.com

Ona kaže da uzmete u obzir i olakšavajuće faktore i spoljašnje okolnosti koje su vas možda sprečavale da postupite kako ste želeli („nisam osećao simptome, a morao sam da idem na posao“, „nenamerno sam preneo virus u školi, u timu“) i na kraju, suočite se sa nelagodom ili bolom koju izaziva osećanje krivice, prihvatite ako ste pogrešili jer smo svi „pogrešiva“ ljudska bića i nismo savršenog ponašanja.

– Greške su u životu neminovne, te oprostite sebi, a cilj nam svakako i ne može biti ravnodušnost ukoliko druga osoba oseća negalodu zbog našeg ponašanja. Zdravo osećanje krivice podstiče rast ličnosti i motiviše nas da živimo u skladu sa svojim vrednostima i poboljšava odnose sa drugima – ističe psiholog Rašić.

Ljubica Rašić, psiholog, foto: gminfo.rs

U slučaju da osoba u odnosu na koju osećate krivicu više nije među živima, pokušajte da joj napišete pismo, ispovedite se, pokajte, poverite se bliskoj osobi ili stručnom licu s kojim ćete proraditi to osećanje krivice. 

– Pri pokušaju nametanja neopravdane krivice sa strane, tj. od druge osobe postavite granice tom nabacivanju osećanja krivice jer nekada manipulativne osobe projekcijom sopstvene krivice u druge osobe mogu naneti psihičku štetu, činiti samopouzdanje manjim i voditi nezdravom samooptuživanju. Neke osobe i u situaciji kada bi trebalo da preispitaju svoj udeo i ličnu odgovornost to ne rade, a to zavisi od toga koliko smo empatični, koliko razumemo i saosećamo sa drugima, koliko smo skloni da kršimo neke moralne norme – pojašnjava naša sagovornica.

foto: pixabay.com

Ona podseća da je patrijarh Pavle govorio „Nevolja je bilo i bivaće, ljudi i neljudi je bivalo i bivaće.

– Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi to od nas zavisi.“ Ne sudimo grubo drugome, jer svako svoj teret nosi kako zna i ume, već pružimo podršku i saosećanje u ovim neizvesnim vremenima – zaključuje Ljubica Rašić, specijalista medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.     

gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

Šta će u 2021. da poskupi, šta će da se promeni

Sledeći članak

Heroji vremena: „Najvinska žena 2020.“