• novembar 20, 2019

Milanovačko pozorište: Jednočinke A.P. Čehova u “Zvezdara teatru”

foto: Milanovačko pozorište

„MEDVED“, „TRAGIČAR OD NEVOLJE“ i „PROSIDBA“, jednočinke A.P. Čehova u “Zvezdara teatru”

Na poziv akademika Dušana Kovačevića, glumci Milanovačkog pozorišta će u utorak, 12. novembra 2019. godine na “Novoj sceni” “Zvezdara teatra” izvesti predstavu “Jednočinke” (A.P. Čehov) koje je na scenu postavio reditelj Branko Knežević uz nesebičnu pomoć dramske umetnice Ljiljane Dragutinović.

Reč je najizvođenijoj i u proteklih šest godina višestruko nagrađivanoj predstavi Milanovačkog pozorišta.
Uz, „Medveda“ i „Tragičara od nevolje“, poklonicima pozorišne umetnosti u Beogradu biće predstavljena i jednočinka „Prosidba“.

Priče su prožete humorom i blagom ironijom. U njima nema junaka, nema velikih zbivanja, nema zamršene fabule, već komičnih situacija karakterističnih za obične ljude.

U predstavi nastupaju: Branko Nedeljković, Tatjana Rašić i Krsman Nedeljković (Prosidba), Mihailo Ristić, Danica Vućetić i Branko Knežević („Medved“), Viktor Vujić i Predrag Lošić (“Tragičar od nevolje”). Kostime je osmislila Biljana Knežević, majstor scene je Milan Aćimović, a ton i svetlo potpisuju Goran Dragutinović i Nikola Starčić.

Početak predstave je u 20 sati.

REČ REDITELJA:
Da li je stvaralački opus određenog dramskog pisca komedija ili drama? Ovo pitanje često stoji pred pozorišnim teoretičarima od Šekspira preko Molijera do Čehova, pa i do naših dana, do Dušana Kovačevića. Da li su njihova dela drame sa elementima komedije ili komedije sa elementima drame? Stanislavski, koji je postavljao na scenu drame Čehova, smatrao je da su to drame, što je izazivalo česte sukobe između njih dvojice. Za svoje drame Čehov je dosledno i uporno govorio da su komedije. „Time želi da nam poruči, da nam ukaže na banalnost tragedije svojih likova, na činjenicu da su njihovi životi i sudbine, ma koliko u datom trenutku delovali ozbiljno i važno, zapravo samo epizoda i delić sveta koji nas okružuje, delić dovoljno sitan i zanemarljiv kao i sudbina svakog od nas“, kaže prof. jezika i književnosti Jasmina Dimitrijević. Sve se to jasno uočava i u celom stvaralaštvu A.P.Čehova. Možda tu i leži odgovor na pitanje – drama ili komedija. Jer, kod Čehova nema do tada uobičajene radnje, zapleta, dramskih sukoba, strasti, očekivanih raspleta. Sve je potisnuto, utopljeno, posunovraćeno u svakodnevnicu, u naizgled ravnodušni tok događaja bez dramatičnih uzbuđenja, prepuštanja uobičajenom toku i poretku, gde likovi „trpe“ stanja u koja su ih dovele okolnosti na koje ne mogu da utiču. „`U drami se ništa ne događa`, reći će vam možda neko … Odgovor leži u činjenici da Čehov pažljivo i vešto uspeva da sve krupne i važne događaje ostavi iza pozornice, odnosno van teksta, i o njima saznajemo iz razgovora koji se odvijaju na sceni… Mi u životu ne vidimo uvek sve i svakoga u svim trenucima, zašto bismo videli u drami, koja je samo prikaz života? A Čehov je nastojao da u njegovoj drami sve bude kao u životu. Zbog toga što ih pisac postavlja u banalne situacije, a i zbog toga što oni sebe shvataju preozbiljno – Čehovljevi junaci su komični likovi“, kaže profesorka Dimitrijević. Ali, kod Čehova prepuštenost nije predaja, ona je borba, spolja skoro nevidljiva. Suprugu Olgu, koja priprema ulogu Maše u „Galebu“ sam Anton Pavlovič savetuje rečima: „Ne pravi tužno lice ni u jednom činu. Srdito da, ali tužno ne. LJudi koji odavno nose nesreću u sebi i koji su se navikli na nju, često zvižduću i često su zamišljeni. “ Čehov kao Šekspir“, kaže profesor dramturgije Jovan Hristić, „stvorio je svet koji se ne može svesti na jedno osećanje, jedno raspoloženje i jednu ideju.“ Svoje ideje Čehov saopštava sažeto, često samo u jednoj rečenici. Reditelj Dejan Mijač poredi NJegošev stih: „Šta je čovjek, a mora bit` čovjek“ sa Čehovljevim stvaralaštvom. „Koliko je neuništiva egzistencija“, kaže Mijač, „i koliko je velika patnja koja proizilazi iz zahteva da se bude čovek“. Zato su Čehovljeve drame i pripovetke sveprisutne i po dubini i po širini vremena i prostora sve do danas – možda više nego ikad. Kroz ta stanja prolaze i Popova, Smirnov i Luka u MEDVED-u, Muraškin i Tolkačov u TRAGIČARU OD NEVOLJE, Stepan i Natalija Stepanovič i Ivan Vasiljevič u PROSIDBI – likovi u JEDNOČINKAMA A.P.Čehova.

NAGRADE:

2015.
Međunarodni pozorišni festival „Beskraj 10 kvadrata“, Prokuplje
– POGOLEM HISTRION, ODLIKA, priznanje za drugoplasiranu predstavu na festivalu
– NAGRADA za najbolji kostim – Biljana Knežević
– NAGRADA „DUŠAN HADŽI MANIĆ“ za najbolju epizodnu ulogu – Predrag Lošić (za ulogu Ivana Ivanoviča Tolkačova)
– NAGRADA PUBLIKE za istu ulogu.

2014.
Susreti varoških pozorišta Srbije „Milivojev štap i šešir“, Požarevac
„MILIVOJEV ŠTAP I ŠEŠIR“ najvrednije glumačko priznanje – Predrag Lošić, za ulogu Ivana Ivanoviča Tolkačova

Violeta

Prethodni članak

Gospođina majka je umrla

Sledeći članak

Pretplata za RTS poskupljuje na 255 dinara?