Jedna od prioritetnih tema u njihovom političkom programu, kažu u pokretu Pobedi i spasi opštinu Gornji Milanovac, biće selo i kako „spasiti šta se spasti da“.

Prema ocenama Boška Milovanovića, selo je devastirano i osiromašeno dugogodišnjom nebrigom lokalnih vlasti, a jedan od najtežih udaraca, koji je s te strane osetila seoska sredina, jeste obesmišljavanje uloge Saveta Mesnih zajednica, posebno kroz odluku u ukidanju direktne godišnje finansijske raspodele sredstava na njihove račune. Ujedno, izbori za predsednike i članove ovih Saveta, kaže Milovanović, „na neregularan način“ doveli su do toga da mnogi od njih danas uopšte ne funkcionišu.

– Na tim izborima, koji su bili pre neke dve i po godine, s konca i konopca su izabrani neki ljudi na skupovima gde bivšim predsednicima Mesnih zajednica nije dato ni reč da kažu, da makar podnesu izveštaj o svom radu. Članovima Saveta su ko zna šta obećali da bi prihvatili te funkcije. Sigurno pola Mesnih zajednica postoji samo na papiru, ne znamo kakvi su njihovi planovi, mnogo ljudi je podnelo ostavke, oni što su ostali da li rade ili ne rade, ne znam, – reako je Milovanović.

Od tada novac za rad Mesne zajednice dobijaju takoreći „na kašičicu“, na osnovu pojedinačnih projekata koje moraju da pišu i dostavljaju za svaki posao, a koji bude ili ne bude odobren. Glavni račun za Mesne zajednice sada je u nadležnosti opštinske Uprave, odakle se po potrebi raspoređuju sredstva, dok predsednici Mesnih zajednica nisu plaćeni za tu funkciju.

– Da bi uopšte imali motiv da rade, oni moraju na neki način da budu nagrađeni; da li kroz neki vid paušala ili drugačije, svakako im moramo izaći u susret kako bismo ih motivisali. Nema više vremena patriota koji će džabe da se angažuju. Problemi u selu su veliki i zato moramo birati najbolje ljude da ih rešavaju i da oni za to budu plaćeni, – ističe Milovanović jednu od snovnih tačaka plana za selo PSO GM, koju žele da realizuju ukoliko budu deo buduće vladajuće većine u opštini, i podseća:

– Mora se vratiti odluka od pre, da Mesne zajednice imaju svoj bužet, da prave planove rada, da njih usvaja skupština i po tome da se radi u svakom selu, a ne da o tome odlučuje jedan čovek, predsednik ili zamenik njegov. Recimo, u Mesnoj zajednici Družetići, gde ja pripadam, u zadnje 4 godine urađen je asfalt na samo 150 metara puta i popravljen jedan manji most. – ilustruje on.

Iz PSO GM poručuju da se mora povećati opštinski agrarni budžet i da za to novca ima. Sadašnjih 50(+5) miliona dinara nije dovoljno da se isplate sve subvencije.

– Tražio sam pred odbornicima da se rebalansom podigne budžet za selo na 75 miliona dinara, ali su oni to odbili. Tek su ove godine povećali za 5 miliona. Koliko ja znam, agrarni budžet Srbije je 5 posto od budžeta države, i prema tome 5 posto mora da bude za selo i iz lokalnog budžeta, što je oko 70 miliona, a ne 55. – računa Milovanović i ilustruje:

 – Sada čovek recimo kupi plugove, dobije na papiru ugovor za subvenciju, a onda kad treba da podigne novac, oni u opštini mu kažu da je nestalo para. I šta onda? On je planirao, dobio ugovor za subvenciju, a zašto je u međuvremenu nestalo sredstava, to ne treba da bude njegov problem.

Za PSO GM problemi u selu ogledaju se i u depopulaciji, gašenju škola, odsustvu interesovanja gradskih vlasti da pomognu seljacima u proizvodnji, uspostave kvalitetniji javni prevoz, da im asfaltiraju, povežu puteve i stalno ih održavaju.

– Mora da se vrati opštinsko „Preduzeće za puteve“, koje je ukinuto samo zato što nisu znali kako da smene direktora Jovicu Carevića, pa su mu ugasili preduzeće. – nema dilemu Milovanović. – To preduzeće sa svojim mašinama mora da brine o seoskim putevima, da ih obnavlja i redovno čisti zimi. Mi to sad nemamo. Čekamo da nam dođu neki izvođači sa strane, čistači Javnog preduzeća za izgradnju ne mogu da postignu sve, a seljacima onda se daje nafta da svojim traktorima čiste sneg. Niko ih ne pita mogu li oni to i u kakvom su stanju ti traktori?

Seoska ambulanta, ističe Milovanović, mora da radi u dve smene, ne samo pred izbore, nego stalno, jer hitnoj pomoći iz Milanovca do najdaljih sela treba sat vremena putovanja. Prema njegovim rečima, nije istina da nema dovoljno lekara, jer, kako kaže, za dva milanovačka mlada lekara sa „Biroa“ (NSZ) nedavno iz nekog razloga nije bilo mesta, pa su poslati za Čačak.

Na pitanje GMInfa, kojoj političkoj grupi sada pripada Jovanović (sa članovima nekada Nove Srbije, potom Bolje Srbije, a sada SNS-a) – pokretu Pobedi i spasi opštinu Gornji Milanovac ili Srpskoj naprednoj stranci, on je odgovorio:

– Mi smo bili pozvani od SNS-a u Beogradu da se učlanimo i potpisali smo pristupnice. Po statutu SNS-a, automatski smo morali da postanemo i članovi opštinskog odbora u Milanovcu i da uđemo u njihov odbornički klub. Međutim, oni nas ovde ne poznaju, ne zovu i ne priznaju nas. Tako da smo mi sad ovde u Pokretu kao vanstranačke ličnosti. Pružili smo tada ruku lokalnom SNS-u i Dejanu Kovačeviću kao njegovom predsedniku, ali oni nas jednostavno ne priznaju, i mi više nećemo nikoga da molimo, – objasnio je Milovanović podsetivši da je sve političke stranke menjao bez ličnog interesa, već da je tako tražio onu opciju i poziciju iz koje je u tom trenutku mogao najviše da donese i pomogne građanima Milanovca, posebno na selu.

M.Mijatović/GMInfo