Iako je Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije oročen do kraja 2022. godine, nijedan od tri ključna medijska zakona čije izmene dokument previđa nije usvojen, a veliki broj mera nije realizovan. Rad na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima zapao je u ćorsokak, dok se sa izmenama druga dva medijska zakona još nije ni počelo.

I dok u skupštinskoj proceduri od marta prošle godine na usvajanje čekaju izmene Zakona o elektronskim medijima, sa potpisom poslanika Marjana Rističevića, koji pojedine televizije treba da „zbriše” sa lica zemlje, što neodoljivo podseća na represivni Zakon o informisanju iz 1998. godine, rad na izmenama drugih medijskih zakona, koji su abeceda Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina, u periodu 2020–2022. godine, još nije ni počeo i trenutno je miljama daleko od skupštinske procedure.

Dodatno, Skupština je zbog aprilskih izbora u februara raspuštena, a početak njenog rada zavisi od toga kada će novi saziv parlamenta biti konstituisan, te kad će biti formirana nova vlada. U svakom slučaju, poslanici će imati tek nekoliko meseci da usvoje izmene medijskih zakona u okviru Akcionog plana, čije važenje ističe krajem 2022. godine.

Pre toga treba pripremiti izmene, a ni to neće biti ni brzo ni lako jer očigledno je da vlast i medijska zajednica ne govore istim jezikom.

Zastoj zbog izbora

Problemi u komunikaciji između predstavnika države i novinarskih i medijskih udruženja pojavili su se prošle godine, kada je pripremana izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, jednog od tri ključna medijska zakona iz Akcionog plana.

Najveća novinarska udruženja – Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS) – učestvovala su u okviru Radne grupe u izmenama tog zakona, ali su oni, nakon što je Ministarstvo kulture i informisanja objavilo radnu verziju, protestovali jer su uočili da neki predlozi odstupaju ne samo od Medijske strategije već i od ustavom zajemčenih prava.

Akcioni plan predviđa izmenu 13 zakona. Zamišljeno je da među njima najviše izmena pretrpi Zakon o javnom informisanju i medijima, čak 31, tri manje Zakon o elektronskim medijima, a Zakon o javnim servisima čeka 10 izmena

Nakon toga je Koalicija za slobodu medija, koju čini pomenutih šest medijskih i novinarskih organizacija, u januaru ove godine dostavila Vladi Republike Srbije i ministarstvu zajednički predlog nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima.

Rad na zakonu, koji je prema Akcionom planu trebalo da bude usvojen do kraja prošle godine, nastavljen je bez predstavnika tzv. vladinih–nevladinih organizacija (GONGO), ali je zbog izborne kampanje pred aprilske parlamentarne i predsedničke izbore ovaj proces stopiran.

Kako za Cenzolovku kaže advokat Veljko Milić, stručnjak za medijsko pravo i član Radne grupe za izradu Medijske strategije, rad na izmenama tog zakona neće se nastaviti dok se ne izabere nova vlada, dok rad na izmenama Zakona o javnim servisima i elektronskim medijima još nije ni počeo.

Od usvajanja Medijske strategije prošle su dve godine. U Strategiji se konstatuju brojni problemi, nude rešenja, ali ona ne donosi sa sobom političku volju i istinsku rešenost za otklanjanje nagomilanih problema, ocenjuje Veran Matić, u svom nedavno objavljenom autorskom tekstu.

BEZ SKUPŠTINSKIH PRSTIJU PRI IZBORU ČLANOVA REM-A