Jedan zid, u Karađorđevoj ulici, koji se nalazi u prolazu koji vodi ka kafiću Vertigo i ostalim lokalima u dvorištu, na Vidovdan dobio je potpuno novi izgled.

Naime, inicijator da ovaj zid „oživi“ je mladi Jovan Lješević član benda Reflection iz Gornjeg Milanovca. Pozvao je svoje prijatelje iz Čačka, Vuka i Olgicu da dođu i oslikaju stari zid i tako mu udahnu novi život. Što su oni odmah prihvatili. U priču se se uključili i svi vlasnici i korisnici lokala iz pomenutog dvorišta i svako je pomogao na svoj način, kako je i koliko mogao.

– Pozvao sam ih i oni su prihvatili. Došli su i po drugarskoj liniji sve odradili. Želeo sam da dođu i ulepšaju ovaj prostor gde bitišemo svakodnevno, jer pokušavam na razne načine da dam svoj doprinos, kako u umetnosti, tako i u muzici. U ovu priču uključio se ceo ovaj kvart, vlasnici svih lokala, koji se nalaze u ovom dvorištu, pomogli su kupuvinu dela materijala, jer su Vuk i Olgica (umetnici prim.aut.) doneli svoj deo, koji im je preostao od prethodnog projekta. Ovo je ozbiljna stvar i ovo je profi urađeno. Po mom skromnom mišljenju njih dvoje su među najboljima u Srbiji što se tiče murala. Moja želja je da u Milanovcu oživi ova kultura, koja do sada nije postojala i iz tog razloga sam ih pozvao da dođu – priča nam Jovan.

Vuk Đurić i Olgica Terzić, umetnici iz Čačka u toku vikenda, od petka do nedelje, dok je napolju bilo preko 30 stepeni, svakodnevno uz pomoć skela, oslikavali su deo po deo zida. I to sve potpuno besplatno.

– Počeli smo u petak i za tri dana smo završili, što je i prosek za ovu površinu zida, jer ovde ima 7 metara visine i 15 dužine. Mada mi nismo svih 15 metara oslikali, već segmente koji se vide – priča Vuk i dodaje da sa Olgicom u tandemu slika veoma dugo. Završio je grafički dizajn, a prvi zid je uradio, kaže, pre petnaest godina.

– Onda sam pauzirao 3-4 godine, pa sam imao dve godine aktivnog slikanja, pa opet pauza i onda kada sam upisao fakultet ušao sam ozbiljnije u ovu priču – kaže nam Vuk.

Oglica dodaje da je malo starija od njega, ali isto tako negde od 2003. godine, u pauzama od srednje škole do fakulteta, kao i nakon studija, aktivno slika murale. Na naše pitanje šta je najteže prilikom nastanka jednog murala ona kao iz topa odgovara – VRUĆINA, dok Vuk dobacuje – SKELA!

– Taj psihički momenat kada krene da se radi, pa ispred tebe čist prostor… Pomisliš ovo nema kraja, nikada neću završiti. A, onda završiš! – kaže Vuk.

U razgovoru za naš portal ističu da obično slikaju kafanske motive, kao što su i ovog puta uradili.

– Ovo je kafanski motiv i malo je adaptiran za širu javnost, s obzirom da je ovo javni prostor, a naš stil je malo drugačiji od ovoga, možda malo morbidniji kako ljudi kažu. Međutim, ovaj smo prilagodili prostoru.

Olgica kaže da je svaki rad nova priča i svaki je za 10-15 odsto bolji od prethodnog.

– Ovo je kao i bilo koji drugi posao da radiš. Nema sad „jaooo, teško mi je“. Moraš da radiš i moraš da napreduješ, jer što više slikaš dolaziš do boljih rezultata.

Vuk kaže da sada „jure“ sve veće površine, što veće, što glomaznije.

– Najteže je raditi po zahtevu i većina hoće realizam da se radi. Poslednje dve godine živimo od oslikavanja javnog prostora i kada nam daju slobodu, onda mi kao umetnici imamo prostora da se izrazimo. A, kada je na zahtev i komercijalnog karaktera, onda ti kao umetniku to malo teže padne, ali radiš. Retko se događa da nas neko angažuje zbog našeg stila i likovnog izražaja.

Vuk i Olgica po prvi put slikaju u Milanovcu i smatraju da je slikanje murala skup „sport“.

– Ovo je kombinacija auto-laka i boja. Prvo ide podloga akrilima pa onda kombinacija četke i nitro-laka tj. spreja. Za ovakvu površinu potroši se dosta materijala, a sada su sprejevi urađeni po nijansama i da bi uradio jednu realnu stvar potrebno ti je deset sprejeve. A, to je automatski 60 evra. Skup „sport“ je ovo, jer sve košta, od četkica pa do običnih akrila – kaže nam Vuk i dodaje da su sada angažovani da rade za veće projekte u nekim firmama.

Prema njihovim rečima Čačak je ceo iscrtan muralima i grafitima i veruju da će i Milanovčani zavoleti ovu vrstu umetnosti.

– Čačak je poprilično prihvatio ovu vrstu umetnosti, nadamo da će to i kod vas biti tako. Milanovčani su nas super prihvatili, odlično je raspoloženje bilo od petka do sada i još uvek ne jenjava. Nema osobe koja je prošla, a da nije nešto lepo rekla – pričaju umetnici i dodaju – Mi više volimo Milanovac nego Čačak i ovde više izlazimo. Dolazimo ovde na svirke i kod vas izlazimo u grad – kažu Olgica i Vuk.

Skela je skinuta, a ovaj tandem umetnika već ima ugovoren novi posao, čeka ih zid u jednom klubu. Kažu da u toku leta imaju najviše posla.

– Sezona je počela odavno, jer čim je toplo mi možemo da slikamo zidove. Vreme u toku vikenda nas je poslužilo da zid završimo za tri dana. A cela ova ekipa ispala je fenomenala, svi su ozbiljni carevi. Organizovali su nam skelu, donosili klopu, sve vreme brinuli o nama, da li imamo da pijemo, jedemo… Nadamo se da će nakon ovog zida mural da zaživi kao umetnost u vašem gradu, jer vidimo da su David Soda i Jovan Lješević, kao i cela ta skejt ekipa, angažovali se da ožive sumorne i sive zidove grada. Verujemo da će grad i nadležni prepoznati tu samoinicijativu pa možda ovo krene dalje – kažu na kraju razgovora Olgica i Vuk i dodaju da je nepisano pravilo da tamo gde su murali ljudi više tu ne ostavljaju svoje potpsie, ne pišu i ne švrljaju. Poštuju taj zid i ne diraju ga. Oni veruju da će i ovaj zid preživeti i odoleti grafitima.

Ostaje nam da verujemo njihovim rečima da će ovaj zid ostati netaknut.

V. Popović, gminfo.rs