U selu Ljutovnica, u zaselku Otaševići koje broji oko šest domaćinstava, put dužine 450m metara, prema rečima njenih žitelja na asfalt čeka desetak godina.

Stefan Bajkić, koji od nedavno tu živi, ističe da ne očekuje da put bude asfaltiran, već da im nadležni na neki način pomognu da se njegovom dužinom iskopa kanal kako voda ne bi odnosila šoder. Isto očekuju i njegove komšije iz tog kraja sela.

– Asfalt je prošao od Crkve u Ljutovnici i došao do Otaševića groblja. Tako da smo mi iz ovog dela ostali uskraćeni za asfalt. I mi nikom ne tražimo asfalt, jer to je za nas sad samo san, mi tražimo da nam pomognu da naspemo put. Na naše insistiranje od MZ Ljutovnica dobili smo, pre neki dan, tri traktorske prikolice prljavog šodera sa kojim smo nasuli rupe. Iz svake kuće po neko je došao i za dan smo taj put rešili, tako da smo za sada obezbedili da može da se prođe – kaže Bajkić.

Međutim, on smatra da će voda i to brzo da odnese, kao i svaki put do sada, ukoliko se ne iskopa kanal.

– Nama bi mnogo značilo kada bi nadležni poslali nekog da nam pomogne da uradimo kanal, jer voda tada ne bi spirala put. Prema procenama potrebno je desetak kamiona, ali mi ćemo dokupiti još 5-6 da bi se to uradilo kako treba. Ukoliko bi nam lokalna samoprava izašla u susret, i uz to obezbedila jedan valjak da se sve to povalja, mi bi smo veliki problem rešili – priča nam Stefan Bajkić.

Kaže da bi meštani tog dela Ljutovnice voleli kada bi neko obratio pažnju na njih i na taj problem koji im otežava svakodnevni funkcinisanje. Ističe da ima života u selu i da ima za koga da se uradi put.

– Preko leta selo oživi, posebno zadnjih godinu dana od kako je pandemija. Ali kada je kiša niko neće da dođe, jer je loš put. Prvo moji drugovi neće da dođu kod mene kada krenu kiše, jer na tri mesta imaju rupe preko kojih ako pređete autom sigurno ćete ga oštetiti. Ode karter! Od tada, kada je asfalt došao do Otaševića groblja, niko od meštana, bez obzira što su učestvovali sa novcem za asfalt koji nije došao do njih, više se nije obraćao nadležnima. Valjda su se razočarali i digli su ruke. Ja sam od nedavno tu i rešio sam da se angažujem i preuzmem inicijativu da se sve pokrene sa mrtve tačke. Nema u selu mladog naroda da pokrene sve to, zato sam odlučio da ja probam – pojašnjava mladi Bajkić.

Kaže svaka kiša odnose deo puta koji je nasut šoderom, ostaju rupe i kamenjari, a zimi se često dešava da meštani automobilima ne prolaze.

– U toku zime automobile ostavljamo kod groblja i 450-500 metara idemo peške do kuće, jer kada padne sneg još nam je teže. Imamo jednog komšiju koji ima veliko domaćinsrtvo i dosta životinja, pa onda on kada može svojim mašinama očisti put da bi smo mogli da funkcionišemo.

Stefan Bajkić kaže da ukoliko je potrebno da se finansijski ponovo učestvuje meštani Otaševića zaselka su spremni da otvore svoje novčanike.

– Mi od toga ne bežimo, ponovo ćemo učestvovati ako treba, ali onda da se uradi kako treba i da se ispoštuje sve kako se dogovori. Kanal bi rešio pola posla, jer svaka kiša ga nosi. A još ako se ne povalja, onda džaba sve i za par meseci opet će sve biti isto. Značilo bi ukoliko bi u svemu ovome učestvovali džiperi i kvadisti, jer su svojom vožnjom svakog vikenda dosta uništili, a pola njih ima mašine koje bi pomogle u sređivanju. Lično, ja im ne branim da tuda prolaze, ali ako već naš put koriste za uživanje, a svojom vožnjom ga uništavaju, bilo bi lepo da  se uključe i pomognu. Barem sa nekim delom mehanizacije koji pojedini od njih imaju. Dobri su oni, jednom sam ih zamolio da tim delom barem sporije voze da mi nekog psa ne pregaze, i sad vode računa. Sad ih molim da nam na svoj način izađu u susret, jer kad bi smo se svi pomalo udružili časkom bi ovu muku rešili – rekao je na kraju Bajkić.

V. Popović, gminfo.rs