IAKO stalno zaposlen novinar “Večernjih novosti“ i nastanjen u Srbiji, skoro čitavu 2001. godinu moja malenkost je, uz odobreno neplaćeno odsustvo od „Novosti“ provela kao glavni i odgovorni urednik njuz-magazina „Identitet“ u Zagrebu. 

    Kao „gastarbajter u vlastitom zavičaju“, kako su me tamo u šali i dobronamerno zvali kolege iz te i drugih redakcija, jer sam rodom Ličanin, a u Lici sam živeo i radio kao novinar do „Oluje“ 1995. plus još što sam diplomac sam FPN u Zagrebu. A ipak „gastarbajter“…

    Izdavač magazina je Srpski demokratski forum. Kao urednik, uveo sam još oštriju objektivnu i argumentovanu kritiku svih, naročito političkih „faktora“ pa i politike Milorada Pupovca, lidera Srpskog nacionalnog vijeća. To se interesnim grupama oko njega, finansijerima tog Vijeća u Vladi Republike Hrvatske i simpatizerima iz redova „običnog“ naroda nikako nije dopadalo, naprotiv. 

     Ali, jeste drugom delu „geta“, kako zagrebački Srbi i sada sarkastično zovu sami sebe. Redakcija „Identiteta“ se tada nalazila usred Zagreba, u Berislavićevoj ulici, a u susednoj Preradovićevoj bio je deo prostorija Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“: biblioteka, velika sala sa čitaonicom za skupove i bife. U toj Sali bio je svakodnevni debatni klub Srba penzionera, dokonjaka raznih vrsta, svakojakih žbirova… Igrao se šah, domine, karte, „bistrila“ politika domaća i svetska, komentarisala novija zbivanja u vezi sa Srbima. A,  naročito rad medija!

    Osim u Redakciji „Identiteta“ i tamo su mi aktivni i penzionisani ugledni profesori sugerisali dobre reportaže i rubrike u svojim krajevima, davali dragocene informacije. 

    Odem jednom, da se u toj sali sastanem sa dvojicom od njih. Ne lezi vraže, u sali nam priđe Budimir-Bude, rodom Dalmatinac, zakleti pobornik Pupovčeve struje, inače dežurni, nametljivi i prilično dosadni kritičar „Identiteta“. A u broju, odštampanom dva dana ranije, objavio sam da je Pupovcu politički mentor Ivić Pašalić, tadašnji kadrovik i velmoža HDZ-a. 

     – Je li, Likota (pogrdniji naziv za Ličanina) ti baš umislio da si jedan od onih francuskih novinara, što su otkrili onu aferu oko izbora…? „Votergejt“ se zove, ako se ne varam! Kako li se ono zovu njih dvojica, na vrh su mi jezika…? – prasnu Bude, naočigled mojih sagovornika i drugih prisutnih znatiželjnika, vazda napetih ušiju i uperenih očiju.

     Zlovoljan zbog Budinih takvih čestih, sličnih obraćanja meni, nasamo ili pred ljudima iz „geta“, a sve misleći da me i ovog puta verbalno provocira, kad veli „francuski novinari“ (dakako, bili su to američki novinari Bob Vudvord i Karl Bernstin) odgovih mu poluozbiljno:

     – Zovu se „Siže“ i „Pledoaje“! – ispalim mu u inat i revanš, uveren da Bude, kao večiti dežurni kritičar svih osim sebe samog, zna značenje tih uobičajenih reči. I on srećom ode.

     Završismo uvaženi profesori i ja razgovor, oni me pozovu na pićence u bife u prostoriji koja se nastavlja na čitaonicu, kad tamo ima šta da vidimo: Bude vodi oštru polemiku protiv „Identiteta“ i mene, pred dvadesetak istomišljenika i protivnika. Bio se zajapurio. Kad ugleda nas trojicu, poviče slavodobitno i doslovno:

     – Apsolutno je sigurno: evo, ovaj urednik Milorad Bošnjak piše protiv Pupovca, oće tako da bude slavan kao Siže i Pledoaje, to su ona dva francuska novinara što su otkrili aferu „Votergejt“, upamtite dobro što vam Bude veli!

    Odoh, ni ne popivši pićence, samo da mi dosadni  Bude ne bude za vratom. Ubrzo, dođe nam u Redakciju drugi poznanik, sve vreme prisutan na toj Budinoj grlatoj debati i kroz salvu smeha svedoči:

    – Jedva su Budimiru ostali ljudi uspeli da objasne, što stvarno znače reči siže i pledoaje!

POZIV SVIM KOLEGAMA

BUDUĆI da je portal Gminfo izuzetno čitan ne samo u Srbiji nego i širom planete, što se lako vidi po evidenciji njegovih pregleda, svim poštovanim, dobronamernim kolegama novinarima, u lično, a usuđujem se reći i u ime javnosti, upućujem poziv: objavite na GMinfo anegdote, ili druge smešne doživljaje iz svoje karijere!

Autor anegdote: Milorad Bošnjak, novinar „Večernjih novosti“