• 2 јуна, 2020

O milanovačkim zanatskim radnjama – Opančar Želimir

foto: Muzej rtk

Opančarski esnaf bio jedan od prvoosnovanih esnafa u milanovačkoj opštini. Osnovan je 10. decemba 1872. godine i od tada,pa sve do druge polovine XX imao je veliki broj članova. Tridesetih godina XX bilo je trideset opančarskih radnji koje su zapošljavale više od osamdeset opančarskih radnika.

foto: Muzej rtk

Poslednja opančarska radnja u Milanovcu bila je radnja Vojka Mijailovića, koja je njegovom smrću 1991. godine zatvorena. Danas u milanovačkoj opštini živi kako on sam kaže „ jedini opančar od Beograda do Kraljeva“. To je Želimir Damljanović iz Brusnice.

foto: Muzej rtk
foto: Muzej rtk

Proces izrade opanka veoma je složen i zahtavan. Štavljenje kože je posao kojim su se bavili posebne zanatlije- ćurčije. Međutim, štavljenje kože za opanke uglavnom su vršili sami opančari. Za đon se koristila teleća, a za premet i preplet jareća koža.

foto: Muzej rtk

Jedan dan bio je potreban da se koža narikta, navlaži, opkroji, navuče na kalup i ostavi se da se osuši. Zatim se iskroji koža za premet, premetne se, onda se radi preplet, stavlja se đon, nitne…

Za sve to bilo je potrebno najmanje tri dana. Pre nekoloko decenija, potražnja je bila veća, jer su se opanci svakodnevno nosili.

Danas Želimir napravi opanak za poneki KUD, ali je posla sve manje. Kako on navodi „ danas retko ko može i da savlada ovaj posao, jer zahteva smirenost i strpljenje“.

foto: Muzej rtk
foto: Muzej rtk

Kao i većina zanatlija u našem gradu i Želimir ima sina, ali on neće nastaviti ovaj posao, tako da je on nesumnjivo poslednji opančar naše opštine.

Fotografije: Muzej Rudničko-takovskog kraja

Etnolog Nataša Polomac, Muzej rtk

Violeta

Prethodni članak

Od sutra bez direktnih informacija iz opštinskog Štaba za vanredne situacije o COVID-19

Sledeći članak

Vežbaj sa Balans centrom i GMinfo portalom, dan drugi