• februar 18, 2020

O velikim zverima, vuku, medvedu i risu u Srbiji

foto: Simo Marić

Predavanje i anketa o velikim zverima biće održani su u četvrtak, 16. januara u 18 sati u galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja. O divljim životinjama govorio je dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja.

– Naša galerija ugostila je zaljubljenike u prirodu i očuvanje biljnog i životinjskog sveta. U goste smo pozvali Prirodnjački muzej, koga krase izuzetne izložbe o d autorskih do interaktivnih namenjenih najmlađima. Njihova tema bile su velike zveri, vuk, ris i medved i naši prostori. Da li te zveri žive kod nas, i da li ih se treba plašiti? Pre same prezentacije i razgovora, posetioci su popunili anketu o tome kakva su njihova saznanja o velikim zverima, kako su do tih saznanja došli da li bi voleli da znaju više – kazali su u Muzeju rudničko-takovskog kraja.

foto: Simo Marić

Prema rečima direktora Prirodnjačkog muzeja dr Milan Paunović u svetu se obraća velika pažnja na praćenje životinjskog sveta, što kod nas traje tek od 2005. godine. 

Sa druge strane, ako pogledamo mapu Evrope, mnoge zemlje su potpuno istrebile velike zveri naročito medveda dok ih kod nas još uvek ima i naučnici pomoću specijalnih ogrlica mogu da prate njihovo kretanje, hranjenje, preplivavanje preko Drine dinarske populacije ili prelazak u Bugarsku karpatske populacije.

Kod nas se pojavljuje i šakal od većih životinja koji ima značajnu ulogu u prirodi. Neke životinje stručnjaci su prebacivali iz Zapadne u Istočnu Srbiju.

foto: Simo Marić

Vukova ima više u Evropi nego medveda. U Srbiji ih ima oko 1000 jedinki i poulacija je stabilna. U Vojvodini je potpuno zaštićen a u drugim krajevima je zaštićen lovostajem.I šakali i psi lutalice napadaju stoku, i često se desi da oni više napadaju stoku iako će javno mnjenje uvek okriviti vuka za štetu. U narodu je on značajna životinja, i ta tradicija ostaje do danas. Vuk je oličenje slobode i divljine.

Ris je malo poznat u odnosu na vuka i medveda. Karpatska populacija riseva se širi na jug i istok. Balkanski ris živi u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i ova populacija je u stagnaciji za razliku od karpatske koja se širi. Karpatski ris se proširio i u Sloveniji. U Srbiji ih ima oko 600 dok balkanskog ima oko 20 primeraka.

Odstreljuje se oko 200 vukova godišnje u Srbiji a lov na risa je zabranjen u potpunosti. Istaknuto je da divlje zveri ne treba pripitomljavati jer su one onda izgubljene za prirodu.

I za ljude i za zveri ima dovoljno mesta u našim krajevima. One su blago koje treba sačuvati a ljudima treba pomoći da ne trpe štetu od zveri.

 

Violeta

Prethodni članak

Metalac: Nastavak sezone u Prvoj ligi Srbije

Sledeći članak

Kovačević: Očekujem da će krajem januara početi izgradnja Shop Parka