U znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u 11 sati na snagu stupilo primirje, u svetu se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. U šumi kod grada Kompjenj u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu. Primirje, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, obeležava se u svim zemljama koje su potpisale sporazum.

U Gornjem Milanovcu obeležen je Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Tim povodom predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević položio je venac na spomenik Vojvodi Živojinu Mišiću na Trgu kneza Mihaila. Pored predstavnika opštine Gornji Milanovac, vence su položili i predstavnici Vojske Srbije, Saveza boraca Gornjeg Milanovca i Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca.

– Danas je veliki dan za Srbiju. Na današnji dan 11. novembra 1918. godine potpisano je primirje posle velikih borbi i velikog rata. Rekao bih da je danas proglašena pobeda snaga koje su samo branile svoja ognjišta. Srbija je uvek bila zemlja koja se branila od okupatora, nikad nije bila na strani agresora. Želim svima da čestitam današnji praznik, da poželim da buduće genracije nikada ne osete ratne strahote koje su naši preci morali da biju bitke za našu slobodu da bi mi danas živeli ovako kako živimo. Moram da kažem da je i današnje vreme vreme prekomponovanja velikih sila, da i u današnje vreme postoje opasnosti od toga ko će biti dominantan u svetu. Srbija je opredeljena za mir i da čuva svoje ognjište. Srbija će uvek nastojati da zaštiti svoj narod i svoju državu – rekao je Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac.

Od 1914. do 1918. godine odrigrala su se do tada najveća i najbrutalinija ratna stradanja. Istorijografija taj rat naziva Prvim svetskim ratom, to je takozvani Veliki rat u kom je učestvovalo oko 50.000.000 ljudi, 36 zemalja na tri kontinenta – Africi, Aziji i posebno u Evropi.

Istoričar Aleksandar Marušić kaže da je Zapadni front bio dugačak oko 600 kilometara, Istočni čak 1.600, a ono što je za Srbiju najznačajnije jeste Balkanski odnosno Solunski front.

Prema rečima istoričara Aleksandara Marušića, direktora Muzeja rudničko-takovskog kraja na današnji dan desio se jedan od značajnijih događaja u istoriji, evropskog i svetskog, 20. veka.

– Rudničko-takovski kraj je, kao i u prethodnim značajnim dogadjajima tokom 19. veka, dao ogroman doprinosu u oslobodjenju i spašavanju Srbije. Na području Gornjeg Milanovca, odnosno zapadnih delova opštine odigrala se jedna od najznačajnih i najslavnijih bitaka Prvog svetskog rata, to je onaj ofanzivnni deo suvoborsko-kolubraske bitke tzv. Rudnička ofanziva kada je na čelu Prve armije, general, a par dana kasnije i vojvoda po činu, Živojin Mišić komandovao našom vojskom, koja se sabrala ovde na Trgu kneza Mihaila, zajedno sa regentom Aleksandrom Karadjordjevićem objasnio da vojska ne sme da popusti uprkos lošem vremenu, slabom naoružanju i nedostatku hrane da se mora 2-3 dana odnoriti i krenuti u presudni juriš. To se i desilo u 7 sati ujutru 3. decembra 1918. godine. I za dve nedelje prvo je oslobodjena takozvana Suvoborska greda i za dve nedelje su čitava severozapadna Srbija i Beograd bili oslobođeni – istakao je ovom prilikom Aleksandar Marušić.

On je dodao da se taj preobražaj običnog vojnika koji je bio na granici izdržljivosti danas izučava u svim značajnijim vojnim školama Evrope i sveta.

 

gminfo.rs