Podizanjem Drugog srpskog ustanka, pod stoletnim hrastovima u dolini rečice Ljeskovice, Miloš Obrenović je 1815. od Takova stvorio simbol nacionalne borbe za oslobođenje i stvaranje nezavisne države. Poput svog osnivača i ostali vladari dinastije Obrenović sa ponosom su čuvali sećanje na ovo nemirno ali uzvišeno doba, ističući Takovo kao „vrelo svih velikih preobražaja nastalih u Srbiji posle 1815. godine“.

Iz tih razloga svako od njih se trudio da nečim zaduži ovo mesto. Tako je na primer, kako smo već naveli, gospodar Jovan, neposredno nakon okončanja vojnih sukoba sa Turcima, poklonio crkvi brvnari posvećenoj Svetom Đorđu carske dveri, koje su sačuvane do danas.
Pedeset godine kasnije, knez Mihailo je nakon posete Takovu, avgusta meseca 1865, otkupio od meštana celokupan prostor sa koga je njegov otac poveo narod u novu bunu i pretvorio ga u javno dobro, popularno nazvano „Kneževe livade“. Istovremeno, videvši da se stari grm polako suši i da mu se približava kraj, srpski vladar je odlučio da jedan, tada mlađi samonikli hrast, u blizini postojećeg proglasi za naslednika. Recimo i da je prvom srpskom odlikovanju iskovanom upravo 1865. godine, u čast pedesetogodišnjice podizanja ustanka, dat naziv „Takovski krst“.

Mihaila je nakon ubistva u Košutnjaku 1868. nasledio knez a potom kralj Milan Obrenović. Prilikom posete Takovu, na Cveti 1883, začudio se da u selu ne postoji spomenik, niti škola. Obrativši se okupljenom narodu koji ga je sa oduševljenjem dočekao srpski kralj je poručio da će se nepravda ispraviti, i da će njegov sin, prestolonaslednik Aleksandar, sagraditi zgradu škole, gde bi se „budući naraštaji vaspitali u ljubavi za otadžbinu“.
Kako je i obećano, godine 1887, u znak sećanja na kneza Miloša Obrenovića, otkriven je „Spomenik pod takovskim grmom“. Po skici inženjera Jozefa Manoka, vajar Mihailo Čebinac iz Kraljeva izradio je četvorostrani obelisk od crvenog poliranog mermera, postavljen na šestougaono podnožje i ograđen sa šest stubova povezanih lancima. Sa druge strane, gradnja škole se odužila.

Nakon povratka iz Takova, kralj Milan je 14. maja 1883. pisao tadašnjem ministru prosvete Stojanu Novakoviću, moleći ga da sa svoje strane ispuni sve propisane formalnosti potrebne za izbor odgovarajućeg mesta gde bi se podigla škola. Takođe, zahtevao je da ministar „primi na sebe“ i samu izradu plana. Na kraju, obavezao se da će sve troškove izbora lokacije, izrade plana kao i gradnje snositi on lično.
Poštujući vladarevu želju ministarstvo prosvete naložilo je načelniku Rudničkog okruga da formira što je pre moguće komisiju koja bi izabrala najpodesnije mesto za građenje školske zgrade. Krajem juna 1883. doneta je odluka da to bude visoravan kod crkve brvnare, odakle se video grm i spomenik. Meštani Takova prihvatili su ponuđeno rešenje, dok su se žitelji Sinoševića i Ločevaca zalagali za prostor neposredno ispod crkve, na putu kroz selo.

Punih sedam godina trajale su nesuglasice oko mesta gde bi se zidala škola. Nakon ponovnog pregledanja ponuđenih lokacija vršilac dužnosti načelnika Rudničkog okruga izvestio je ministra prosvete da je mesto pokraj puta podvodno i samim tim nepovoljno za bilo kakvu gradnju. Međutim, kada je krajem 1889. po treći put većala komisija, na insistiranje novog načelnika Bralovića, odlučeno je da se škola ipak podigne na podvodnom tlu. U međuvremenu, kralj Milan je abdicirao u korist svog sina Aleksandra, a njegova buduća titula glasila je: „Milan Obrenović, nekadašnji srpski kralj i grof od Takova“.
Nakon puno peripetija i nesuglasica zidanje školske zgrade počelo je 31. maja 1890, a rok za njen završetak bio je godinu dana. Sve potrebne radove, kao i komplentno finansiranje neophodnih učila preuzeo je kralj Aleksandar. Početkom leta 1891. preduzimač Nikola Nastasijević zvršio je građevinu koja je imala dve prostrane učionice, tri stana za učitelje i poslužitelja, sobu za noćevanje đaka, kuhinju, knjižnicu i učiteljsku kancelariju.
Dvovodnog krova sa 12 prozora i jednim ulazom, zgrada je odavala izgled skladne arhitektonske celine sa jednostavnom fasadnom dekoracijom. Ukupna cena gradnje iznosila je 42169 dinara.

Kada je obavešteno da su završeni radovi, ministarstvo prosvete poslalo je komisiju da pregleda zgradu. Dobivši izveštaj da je sve u najboljem redu, ministar je septembra meseca 1891. poslao učitelja Vojislava Savatijevića u Takovo. Prve školske godine učio je 54 đaka.
Međutim, još iste jeseni kada je škola počela sa radom pojavila se voda u njenim podrumskim prostorijama. Pošto je pretila opasnost da se tek sagrađena zgrada sruši, pod hitno se morala sanirati šteta i trajno rešiti problem podzemnih voda. Stanovnici Takova i okoline prikupili su potrebnih 8000 dinara za radove, i tako trajno osigurali građevinu.

Kralj Aleksandar nije prisustvovao svečanom otvaranju škole. Ipak boraveći u Takovu 1891, odnosno 1901. godine obišao je ovo zdanje neskrivajući zadovoljstvo što je on njen zadužbinar.
Pored mnogobrojnih sakralnih objekata Obrenovići su na ovaj način podarili rudničko-takovskom kraju i jedan školski objekat. Time su omogućili generacijama dece da baš tu steknu prva znanja, i odatle krenu dalje.
Godine 1994. zgrada osnovne škole je renovirana i danas se u njoj nalazi Muzej drugog srpskog ustanka sa svojom stalnom postavkom „Drugi srpski ustanak i srpska revolicija 1804-1839“, dok savremeni školarci pohađaju nastavu u većoj i podesnijoj građevini, podignutoj neposredno uz staru.

Aleksandar Marušić