Dok su posetioci obilazili tezge u potrazi za različitom robom, na Tomindanskom vašaru u Gornjem Milanovcu zatekli smo i one koji se godinama vraćaju na isto mesto, sa ručno pletenim čarapama, šećernom vunom i slatkišima koji podsećaju na neka druga vremena.

Tomindanski vašar održan je danas, 19. oktobra, u Gornjem Milanovcu, a Železnička ulica bila je puna prodavaca, tezgi i posetilaca.

U ponudi je bilo svega, kako se to u narodu kaže, „od igle do lokomotive“, a šetnja vašarom otkrila je i priče ljudi koji na ovakvim manifestacijama prodaju svoju robu godinama.

Na oko 400 prodajnih mesta, koliko je izdato za ovogodišnji vašar prema podacima Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene i imovinsko-pravne poslove Opštine Gornji Milanovac, smenjivali su se različiti proizvodi, od ručnih radova do vašarskih poslastica.

Baka od 86 godina i vunene čarape koje sama plete

Među prodavcima je i 86-godišnja Milanovčanka koja na vašar dolazi redovno. Na svojoj tezgi nudi vunene čarape, rukavice i natikače, a sve ih sama izrađuje.

Čarape prodaje po 800 dinara, dok su rukavice i natikače po 600 dinara. Za jedan par čarapa potrebna su joj dva dana rada.

Na pitanje da li se takav trud i vreme isplate, odgovorila je bez ulepšavanja.

„Ne vredi, sine. Ali šta ćeš? Nešto mora da se radi“, kaže baka, koja je i ovog puta uspela da proda deo svoje robe.

Iako bi volela da se ovaj zanat nastavi, ne očekuje da će ga unuci preuzeti. Kako objašnjava, svi imaju svoje poslove i nisu zainteresovani za pletenje. Ipak, u porodici ima nekoga ko voli ono što ona pravi – njen sin, koji radi u građevinarstvu i rado nosi vunene čarape.

Šećerna vuna i tajna koja se ne otkriva

Na drugoj tezgi, miris i boje šećerne vune privlače najmlađe posetioce. Pitali smo prodavce kako se pravi ova vašarska poslastica i da li posao ide dobro, ali na pitanje o receptu dobili smo odgovor da je reč o „vekovno čuvanoj tajni“.

„Male tajne velikih majstora, ni ja ne znam koja je tajna. Neće da me nauči“, našalila se sagovornica.

Ona je otkrila da je iza tezge Dragan Ratošinović iz Kragujevca, koji na vašarima uspešno radi još od 1998. godine.

„Mi baš volimo da dođemo, uvek je fin narod, jako kulturna deca, tako da eto, rado dođemo, tri-četiri puta godišnje“, rekla je, objašnjavajući zašto se ponovo vraćaju u Gornji Milanovac.

Šećerna vuna dostupna je u tri boje, a red koji se formirao ispred tezge bio je jedan od prizora koji su pratili ovogodišnji vašar.

Prodaja slabija nego prošle godine

Dok šećerna vuna privlači decu, na tezgi sa bombonama, svilenim bombonama i licitarskim srcima razgovarali smo sa prodavcem iz Užica, koji na vašare u Gornjem Milanovcu dolazi redovno.

Njegova ocena ovogodišnje prodaje manje je optimistična. Kako kaže, prodaja je oko 50 odsto slabija nego prošle godine, dok su troškovi i obaveze porasli.

Primećuje i razliku u izboru slatkiša između generacija. Mlađi kupci češće biraju gumene bombone, dok stariji posežu za licitarskim srcima, koja kod njih i dalje imaju svoje mesto.

Tako se na istoj vašarskoj ulici susreću različite navike i ukusi, od ručno pletenih vunenih čarapa, preko šećerne vune koja se decenijama prodaje na vašarima, do slatkiša koji su nekada bili nezaobilazan deo ovakvih okupljanja.

Vašar sa tradicijom dužom od 160 godina

Prema dostupnim istorijskim podacima, prvi vašar u Gornjem Milanovcu održan je o Tomindanu 1865. godine. Vašari su se do 2018. godine organizovali u strogom centru grada, kada su izmešteni u Železničku ulicu, gde su tezge i ove godine bile postavljene sa obe strane, u dužini od 810 metara.

Za neke prodavce vašar je prilika da nastave porodični ili zanatski posao, za druge mesto na kojem se iz godine u godinu susreću sa poznatim kupcima, dok posetiocima pruža mogućnost da na jednom mestu pronađu najrazličitiju robu.

Ovogodišnji Tomindanski vašar još jednom je spojio te različite priče, od bake koja i dalje plete čarape, preko majstora šećerne vune koji na vašare dolazi od 1998. godine, do prodavca koji primećuje da kupci danas troše manje nego ranije.

V.P. GMinfo.rs