Stigao je iz Francuske sredinom decembra da preuzme trenersko kormilo superligaša iz Gornjeg Milanovca i povede ih, kako se nadaju, ka plejofu.

Aleksandar Mitrović, bivši reprezentativac, osvajač bronzanih odličja za SCG na Olimpijadi u Atini 2004, na Svetskoj ligi iste godine u Rimu, Evropskom prvenstvu, kao i srebra na Svetskoj ligi u Beogradu 2005, uveliko je profesionalni lincencirani trener, koji je u Takovo prešao sa klupe francuskog Martiga. Internacionalnu karijeru kao igrač gradio je u Turskoj, Italiji, Argentini, Poljskoj, Emiratima, a domaćoj javnosti najpoznatiji je po igrama Partizanu.

– Moj plan je oduvek bio da se, kada završim igračku karijeru, vratim u Srbiju. Odredio sam da se povučem sa terena kada napunim 38 godina i posvetim se trenerskom poslu. Mogao sam još da igram, imao sam ponude da ostanem u Francuskoj, ali mi je bilo bitno da taj deo karijere završim kako ja hoću. Postojala je čak mogućnost da radim i nešto potpuno nevezano za odbojku, ali volim taj sport, volim da sam u hali, taj pozitivan stres, takmičenje, uzbuđenje, pobedu, poraz, sve što prethodi i što dolazi posle utakmice, – rekao je Mitrović za GMInfo.

U Milanovcu je sa Takovom sproveo cele zimske pripreme i ostvario prvu pobedu na debiju za ovaj klub u duelu sa Borcem (Starčevo) na startu drugog dela sezone (3:0, po setovima 25:13, 25:19 i 25:20). Milanovački superligaš je njegov prvi srpski klub u karijeri trenera.

– Kao igraču bilo mi je izuzetno važno kakav odnos imam upravo sa trenerom. Uvek mi je odgovaralo da budem što slobodniji, da on dopušta saigračima i meni da se kreativno izrazimo, da među nama postoji spontan, iskren rad i da se problemi rešavaju odmah. Ništa negatino ne sme biti ostavljeno pod tepihom, moramo odmah razgovarati i sve što zaključimo pretvaramo u nešto konstruktivno. Verujem da sam na dobrom putu da postanem takav trener.

Na pitanje otkud baš u Takovu, odgovorio je:

– Sve što sam hteo i kako sam hteo u nastavku sportskog života poklopilo se sa ponudom iz Milanovca. Dejan Vulićević, moj veliki prijatelj, rekao mi je da Takovo traži trenera i pitao da li sam zainteresovan za taj posao, pošto oni jesu. Sledeći kontakt je već bio sa našim velikim asom, sada i sportskim direktorom Takova, Milošem Terzićem i posle vrlo kratkog razgovora jedini problem koji sam imao bio je taj što nisam mogao tog dana, odmah da doputujem. Ipak, bilo mi je potrebno sedam da se organizujem oko porodice i stignem u „Brezu“.

OK Takovo domaćin je u milanovačkoj hali „Breza“, koja je stecište ekipe i glavni teren za treninge dva puta dnevno, kako tokom priprema, tako i u sezoni. Zimsku pauzu dočekali su na 8. mestu. U prvom timu čak osmorica su Milanovčani. Šestorica iz okolnih gradova i po jedan iz Bosne i Makedonije.

– Od njih tražim samo da budu ono što već jesu, da se maksimalno daju treninzima i utakmici. Mene ne zanima da li ćemo da pobedimo ili izgubimo, da li mislimo da je protivnik prekoputa jači ili slabiji. Mene samo zanima da oni daju sto posto toga trenutka, te večeri. Ako svako od njih pruža sve od sebe, ako vidim da se bore i razmišljaju kao jedan kod bukvalno svake lopte, meni je puno srce i tako ćemo uspeti. Za ukupno četiri sata dnevno, dok radimo u hali, i onda na utakmici, ne daješ li sto posto, imaćemo problem. Oni taj moj stav odlično znaju.

Kruševljanin je, kako ističe, oduvek slušao kakva se odbojka igra u Milanovcu, ali nije nikada imao priliku da se lično uveri u atmosferu koja vlada u klubu. Ono što je znao po čuvenju, kaže da je sada shvatio i u praksi.

– Radovan Gavrilović je moj bivši saigrač iz Partizana i odličan prijatelj, a srpsku odbojku sam, naravno, pratio i iz inostranstva kad god sam mogao, pa i Takovo. To je izuzetan, organizovan klub sa mnogo potencijala, imaju vrlo neobičnu zajedničku energiju, uspevaju da napreduju i igraju Superligu iz jednog malog, lepog grada, gde žive neverovatno gostoprimljivi i talentovani ljudi. Uslovi za rad su idealni, hala je fantastična, osoblje preljubazno; Milanovčani van terena i publika takođe. Bez namere da budem lažno kurtoazan, to je zaista tako, jer u drugim sredinama, u Srbiji i po svetu, ja sličan osećaj nisam imao. Igrači, pomoćni trener, medicinsko osoblje, kondicioni trener, uprava kluba, svi su visoko edukovani, profesionalni, željni uspeha, vaspitani, pritom imaju neverovatan smisao za humor, to moram da istaknem. „Kupili“ su me za ceo život.

Mitrović na startu drugog dela aktuelne sezone ne krije ambicije kluba – Takovo mora ostati superligaš i zakoračiti novim korakom napred.

– Ove godine idemo na to da se sačuvamo, da zadržimo status, ali je realno da uđemo u plejof. Potpisao sam ugovor do kraja ove sezone, ali to je formalnost. Lako ćemo se posle dogovoriti ako bude trebalo da ostanem; hajde prvo da odradimo taj prvi korak, da u ovom sastavu ostvarimo cilj. Voleo bih da ispratim i nekoliko mladih igrača u njihovom napretku. Takovo ima odlične mlađe selekcije, već se nekoliko dečaka izdvojilo i priključilo prvom timu. Biće potrebne dve do tri godine da oni zaista postanu nova okosnica kluba na parketu. Biću tu i za njih koliko god bude trebalo.

Upitali smo Mitrovića da se osvrne i na trenutno stanje u njegovoj nekadašnjoj nacionalnoj kući – reprezentaciji Srbije.

– Prošle godine nedostajalo nam je nekoliko momaka zbog povreda. Siguran sam da ni oni nisu zadovoljni svojim rezultatima. Da budemo ono što smo bili, što nacija od nas očekuje, ne možemo u toj meri baš sada. Ali je trenutak da se ka tome ponovo krene. Nadam se da će nas zdravlje igrača na prvom mestu, ali i sportska sreća, poslužiti dovoljno da se kvalifikujemo na Olimpijadu i da tamo vidimo gde smo. Prethodno nismo bili kompletni i nije bilo moguće steći realnu sliku o tome kakva je naša odbojka u poslednje vreme, – ocenio je Mitrović.

OK Takovo će u prolećnoj polusezoni imati šest utakmica na svom terenu i pet na strani. Trenutno su sedmi sa 20 bodova, dok će osam prvih igrati plejof.

M.M.GMInfo.rs

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!