KAD seljak odbrusi: „Nisi u pravu, vladaru“!

Piše: Milorad Bošnjak

SLOBODARSKI Rudničko-takovski kraj bio je i ostao „epicentar“ stvaranja moderne Srbije, najpre osvajanja nacionalne i lične slobode od Turaka, pa Austro-Ugara, Nemaca i svih kasnijih „domaćih“ diktatora. Dragocene tajne o tim otporima kriju svedočanstva, sećanja, (f)akti iz doba kad su u ovom kraju obični ljudi seljaci mogli da odbruse čak i kralju: „Nisi u pravu, vladaru“!

Upravo tako je Stevan Hadžić (1867-1918) iz sela Jablanica kod Gornjeg Milanovca, predsednik tadašnje opštine sastavljene od pet mesta, na prosidbenom ručku kralja Aleksandra Obrenovića, u kući svoje neveste, buduće kraljice Drage u susednoj Lunjevici, odbrusio kralju! To je kuća, još postojeća, javnosti predstavljena u posebnom poglavlju ove knjige. Za ovu priliku, sledi i ovaj dokaz istorijskih zbivanja u njoj i ironije ljudskih sudbina, povezanih sa vlašću i pravosuđem. Jer, kako ćemo videti – taj kraljev prosidbeni ručak bio je rasturen (!) a kralj i svita iz „bezbednosnih razloga“ smesta odoše u Beograd. Istinoljubivi i dobronamerni Stevan Hadžić, koji je bio svima znan kao zakleti Obrenovićevac, tada ipak nije bio kažnjen zbog svog iskrenog, iako „nepodobnog“ odgovora kralju Aleksandru Obrenoviću. Ali, ne lezi ironični vraže: kaznila ga kasnije, upravo zato – vlast Karađorđevića!

SRBIJA danas malo zna o postupcima svojih predaka, koji su se u vremenima bilo čijeg svevlašća, najargumentovanije i hrabro usuđivali na postupke, sadašnjom terminologijom zvane „politički i verbalni delikti“. Samo neuki i nerazumni ljudi mogu da smatraju, da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, da je sve ono što je čovek nekada mislio, osećao i radio, neraskidivo utkano u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unositi naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti – reči su znamenitog Ive Andrića (i široj javnosti poznatog Slobodnog zidara, masona).

I te reči su bile jedan od životnih motiva, stalnih traganja Zorana Hadžića, za istinom o vlastitom i (sve)srpskom rodu. Tako i u godinama nastajanja ove knjige, za koju je ovom autoru nesebično kazivao svoja tačna i istorijska saznanja drugih časnih porodica.

Zoran Hadžić bio je penzionisani, poznati geometar, poznavalac istorije svog kraja, one neispisane u udžbenicima i u zvaničnoj „istoriji“. Umro je u zavičajnom Gornjem Milanovcu, početkom februara 2020. U svojoj 84. godini, od teže bolesti, ali za sve ipak nažalost i iznenada. Bio je rođeni unuk pomenutog Stevana Hadžića, glavnog aktera ovog istinitog zbivanja i, za života, naš kazivač (i) o tom zbivanju.

Stevan, moj deda po ocu, istinoljubiv domaćin, koji je svih 40 hektara imanja stekao svojim radom, bio je u vreme prosidbe pa ženidbe kralja Aleksandra i Drage predsednik opštine, sastavljene od pet tad mnogoljudnih sela: Lunjevice, Brusnice (kolevka Obrenovića) Grabovice, Semedraži i naše Jablanice. Stevan je, po toj funkciji, bio politički domaćin te kraljeve prosidbene ceremonije. Svečani ručak su, po narodnom običaju, spremili Dragin otac Pantelija i mati Anđelija. Sve od mosta preko Bistrog potoka, pa do Dragine porodične kuće u Lunjevici, kralj i svita došli su po prostrtim ćilimima. Tako se uvažio kralj.

Bilo je tu još mnogo uglednika. Kako i ne bi: jer kralj prosi nevestu iz male a ipak istorijski važne Lunjevice, buduću kraljicu Srbije! Tokom ručka, kralj povede razgovor sa Stevanom o opštini kojom je ovaj predsedavao, pa mu reče: „Mala vam je opština. Treba da ima više sela, pa će tako biti jača“. Deda odbrusi: „Nisi u pravu, vladaru! Za mene je velika“! Iz svite, Stevanu brže bolje rekoše: „Ne smeš kralju da tako odgovaraš!“ Ali, deda je neprikosnoveno ostao pri svojoj reči i ni makac dalje od nje! – kazivao nam je Stevanovov unuk Zoran.

Tad neki čovek, verovatno slučajno, razbi čašu… Jedan oficir iz kraljeve pratnje tog ošamari! Nastade gužva. Kralj se uplaši, skoči iza sofre! Iako mu je buduća tazbina objasnila uzrok gužve i zamolila ga da se vrati za trpezu, kralj se našao u nezgodnoj situaciji: videlo se da se pod sofru sakrio od straha, ne shvativši šta se dešava…!

Da bi pažnju svih prisutnih usmerio u drugom pravcu, nekako ih uverio da nije u pitanju strah, kralj na brzinu nađe izgovor, rekavši: „Kakav vam je to predsednik opštine, koji ne poštuje svog vladara? Kako on sme da kaže svom vladaru da nije u pravu“? Ali, Stevan ne popušta, govori da je u pravu on, a ne kralj! Srpski suveren i svita naprasno odjezdiše za Beograd, ne završivši svečani, prosidbeni ručak! – nastavio je Zoran.

KRALj je svoju žarku ljubav, Dragu, već ranije bio isprosio, pa je ručak u Lunjevici bio formalnost.

Kao predsednik opštine od pet sela, moj deda Stevan je sirotim a časnim domaćinima, za vreme vlasti Obrenovića, ponekad opraštao plaćanje poreza! Vlast Karađorđevića zato ga, presudom broj 30257 osudi da plati kaznu od 130 dinara. I to, deset godina od prosidbenog ručka kralja Aleksandra Obrenovića u Lunjevici! Drugim seoskim „kmetovima“ vlast je takve postupke opraštala, ali Stevan je bio i ostao zakleti Obrenovićevac…! Za tih 130 dinara, onda se moglo kupiti dva najbolja vola. Stevan je zapamćen je i kao pošten član Izbornog suda, nadležnog za muku kad se braća dele – kazivao nam je Zoran Hadžić.

NIJE DOŽIVEO ORDENjA OD KRALjA…

PRAVDOLjUBIVI i istinoljubivi Stevan Hadžić se iz Prvog svetskog rata vratio sa ordenjima Solunskog fronta, koji je izmenio geopolitičku mapu Evrope i Srbije. Ali, to su još bila ordenja „na brzu ruku“. Nije doživeo svečana uručenja tih odlikovanja od dinastije Karađorđevića, suverena Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca… Jer, od zadobijenih rana, umro je već 1918. u svom domu u Jablanici. Uz njegovu patriotsku čast, familiji Hadžić je ostala bar „uteha“, da mu se zna grob. Iz nje, u Veliki rat je otišlo 14 ratnika za slobodu. Svi su bili ratnici Solunskog fronta. Trojica se nisu vratila… Nažalost, Stevanova porodica nema njegovih sačuvanih fotografija. Nestale su od 1945. godine nadalje, tokom Ozninih zaplena u selima iznad Milanovca.

Povezani tekst – Odlomci iz knjige „Obrenovići i evropska tajna društva“ (1)