GASE SE NADA U POVRATAK I – ŽIVOT

Miloš ni tri godine posle smrti godpodara Jakova Obrenovića o tome ne obaveštava sinovca

Piše: Milorad Bošnjak

PISMA Miloševa Hristiforu ubrzo su ponovo dobila hladnu, nikako rođačku intonaciju, zatim su postajala sve ređa. Dokaz ovome je Hristiforovo pismo Milošu, pisano jula 1819. (AS ZMP-869).

Najdraži striče!

Zdrav budi na mnogaja leta!

Ja sam dobio pismo od Luke Lazarevića i izvestio sam se da se Vi hvala Bogu nalazite u svakom dobru što želim da bude i ubuduće. Ali na veliku moju žalost što tako dugo od Vas nisam dobijao nikakve vesti. Od 1817.g. poslednji put sam dobio kako od vas, tako i od Mihaila. (U međvremenu, umrli su Miloševa mati baba Višnja i gospodar Jakov Obrenović, takođe Hristiforov stric, a da Hristifora knjaz o tome uopšte nije obavestio, prim. M.B.).

Ne znam, da li ste dobili pismo koje sam ja Vama pisao preko Vuka Stefanovića, srpskog pesnika koji može biti da je Vama odavno poznat. On je ovde bio svojim poslom a odavde je krenuo pravo u Zemun i koji mi je obećao da će dostaviti Vama moje pismo. Molim Vas potrudite se napisati g. Mihailu Germanu da on češće piše meni jer Vi nemožete da zamislite kako me uveseljava kad ja dobijem od Vas bilo kakvu vest. Najpokornije molim da mi oprostite ako sam na mnogim mestima umesto srpskih reči napisao ruski, to možete da oprostite jer ovde je lako zaboraviti. Izručite ljubazni pozdrav svim stričevima, baki Višnji, tetki Ljubici, Kruni i dvema novim strinama, sviju ljubazno pozdravite Dimitrija, Lazu i sve ostale koji pitaju za nas izručite moj ponizni naklon

U Sant Peterburgu 1819-10 jula

Vaš pokorni sinovac

Ordonans Njegovog Imperatorskog Veličanstva Ordonanskog korpusa

H. Obrenović

Više od tri godine posle smrti gospodara Jakova, koga je Hristifor neizmerno voleo, što je knjaz dobro znao i od toga zazirao (Jakov je umro 1817. godine) Miloš nije sinovca obavestio o tome. Dokaz je Hristoferovo pismo Milošu, juna 1820. (AS ZMP-1004).

Najdraži striče,

Budi u zdravlju mnogaja leta!

Pošto sam dobio preko Vašeg prijatelja Konstantina Pivara, za Hrista Mana od 21. juna pismo i dva dela Ljubimira, smatram za neophodno izvestiti Vas o svom sadašnjem stanju želeći Vam svako blagostanje i zdravlje.

Pokorno Vas molim da kad dobijete ovo moje malo pismo nemojte kasniti da mi na njega odgovorite. Takođe Vam javljam kako samo molio Konstantina Pivara ako bude moguće da mi pošalju srpske novine. Ne sumnjam da vam je iz prethodnih pisama poznato da se ove godine nadam da imam čast da postanem oficir. Ljubazni striče, ne mogu da se načudim da Vi u tolikim pismima ništa mi ne pišete o stricu Jakovu gde se on nalazi, ravno kao prva naša familija i gde se sada nalazi ljubazna naša sestra Petrija. Pozdravite ljubazno strica Jovana, strinu Krunu, tetu Ljubicu, Dimitrija i svu našu familiju. Ljubazno pozdravite Lazu Teodorovića i Nikolaja Nikolajevića primite ljubazni pozdrav od svih ovdašnjih srpskih mladića.

U Sankt Peterburgu

Ostajem iskreni Vaš sinovac

1820 goda 28 juna

Hristifor Obrenović.

Pouzdano se zna, da se Hristifor dopisivao i sa drugom najbližom rodbinom, ali neuporedivo ređe nego sa Milošem. Može biti, zbog njene teže dostupnosti kurirskim kanalima na relaciji Srbija-Petrograd i Bukurešt-Petrograd. Na pismo iz avgusta 1820. stric gospodar Jevrem mu kratko odgovara u oktobru te godine (AS ZMP-370).

Najdraži sinovče Hristo Obrenoviću!

Ja sam sa osobitom radošću primio pozdrave Vaše u pismu Vašemu od 18 prošlog avgusta poslatom. Ja vam ljubazni sinovče na ovome osobito blagodarim i radujem se Vašem dobrom zdravlju. Ja sam takođe po našeg Vrhovnog gospodara (knjaza Miloša, prim. M.B.) milosti dobro i nalazim se u Šapcu, i pod mojom upravom su nahije šabačke i valjevske

S istinskim mojim poštovanjem prebivam i jesam

Vaš Jefrem Obrenović koji Vam želi sve najbolje.

U Kragujevcu 29 oktobra 1920 g.

Februara 1821. godine, knez Miloš Hristiforu u pismu (AS ZMP-1260) još jednom raspršuje nadu u njegov povratak u otadžbinu, navodno zbog njene veće koristi od toga.

Ljubazni moj Hristifore, zdravo!

Sa osobitom radosti sam primio Vaše pismo od 4 jula, koje me je obavestilo o dobrom položaju i zahvaljujem preblagoga Boga, koji je i Vas do ovoga dana, u zdravlju dobrom održao svojom voljom i daje nam nadu da će se takvo naše blagostanje uz pomoć njegovu konačno utvrditi. Iz istog pisma Vašeg razumeo sam i nedostajanje za vaše izdržavanje za nabavku odela koje odgovara Vašem položaju, za koje Vam ovom prilikom 200 groša spremam, koje izvolite preko g. Pivara iz Zemuna primiti i želim da ih uspešno na to upotrebite; koje će, kako meni tako i Vašoj otadžbini u potpunosti odgovarati i moje nade, koje se odnose na Vas, nagraditi; – u kojem preporučiti ne izostavljam, da bi od ovih, Vama određenih novaca i druge sinove srpske, koji tamo uče – po potrebi snabdevali, a ja prestati neću pokrivati Vaše troškove.

Vaša primedba da bi dobro bilo da se Vama pošalje jedan čovek, koji bi, zajedno sa Vama ovamo došao ne nalazim za sada potrebno, već želim da Vi još neko vreme tamo budete i potrabno Vam (…ovaj delić pisma je nečitak, prim. M.B.) je moguće nabaviti koje će meni na utehu i Otadžbini Vašoj u korist biti; iz ljubavi prema Vama, preporučujem da se povinujete svojoj vladi i da zaslužite njegove pohvale, (knjaz tu misli na ruskog cara) zbog čega i ja nikada Vas voleti, i neophodnim snabdevati, prestati neću, uostalom svi vas ljubazno pozdravljajući

U Kragujevcu 13. febr.1821.

Jesam Vaš stric

koji Vam želi samo dobro

Vrhovni knez Srbije

Miloš Obrenović

Primite ljubazni pozdrav od Nikolajevića i Teodovorića i sve srpske sinove tamo ljubazno pozdravite.

Napokon, za smrt voljenog strica gospodara Jakova i baba Višnje, Hristifor saznaje tek 1820. a još verovatnije 1821. godine. Kako god bilo, stric gospodar Jevrem mu oktobra 1821. piše pismo (dokument AS ZMP-1235) sledećeg sadržaja:

Ljubazni moj sinovče, zdravo!

Ono vreme t.j. 18 jula vaše pismo kad sam primio veoma sam bolestan bio i s doktorom u poslu sam se mnogo nalazio, i to je uzrok zakašnjenja s odgovorom na Vaše pismo od 12 juna. No sad, hvala Bogu, ozdravio sam i nalazim se u dobrom stanju radujući se da ste i Vi u dobrom zdravlju. Jedno, što mi u Vašem pismu nedostaje, što mi ne javljate dokle ste s naukom uspeli i u kojoj nauci se sad nalazite. Vi znate da o tome mi najradije čujemo, o čemu najbrže izvestite nas. Knjige, nadam se, da ćete uskoro primiti i kako ih primite, javite nam. Gdaru (Gospodaru) Milošu, bratu našem, i Vašem stricu, ravno Jovanu i ostaloj rodbini našoj Vaše pozdrave sam izručio, mi svi u dobrom zdravlju se nalazimo.

Razumeli ste da je G-dar Miloš obdaren sinom Milanom brat Jovan sinom Obrenom a ja sa jednom još ćerkom Anom i onog vremena od dve godine s toliko je naša familija umnožena, a kako ste već razumeli, majka naša i brat Jakov umreli su za… (Nečitak delić pisma) svi smo živi i zdravi. Brat Dimitrije s još nekim knezovima u Carigradu je. Pozdravljenija primite od cele familije Vaše koja Vas mnogo ljubi i nada su u Vama imati najbolju… (Nečitko) kako u nauci tako u manirima. Trudite se sinovče neprestano kad Vas je sreća u ono mesto postavila, od kud možete postati najkorisniji član Otadžbine a familiji svojoj slava i dika.

Pozdravite ljubazno mladog Živkovića Pavla i druge naše Srbe koji bi zapitali. Gdinu učitelju Vašem najpokorniji pozdrav i poštovanje naše prenesite. Pozdravlja Vas za malo vreme bivši vaš učitelj u Normalu u Beograd Jovan Mioković, kojeg sad rukopis čitate.

Često nam pišite, ja sam uvek Vaš stric
Koji Vas voli
Efrem Obrenović.

U Valjevu 7 okt.821

Milošev odgovor iz novembra 1821. godine, na Hristiforovo pismo, koje verovatno nije sačuvano u arhivima, još je jedno saznanje o Hristiforovom napredovanju u oficirskoj karijeri. Miloš mu se tu obraća i sa „ti“ i „Vi“. To knjaževo pismo novi je zračak sinovčeve nade u skori povratak u Srbiju, koji se, kao i prethodni takvi zraci, nažalost brzo ugasio. (AS ZMP-1265).

Ljubazni moj Risto, zdravo!

Nakon slanja odgovora na Vaše, meni otv 10.8-og otslato pismo, dobio sam Vaše drugo pismo preko brata Efrema s mojom adresom, iz kojeg Vašu vrelu želju s nama videti se ja sam u potpunosti razumeo, kao i to, da u narednoj novoj godini imate nadu da postanete oficir i sa tim odličjem stupite na službu u puk; to je za mene koliko radosno, toliko i donosi brigu; da ću nakon dobijanja takvog odličja i više nego sad naći prepreke za izvaditi Vam dozvolu ovamo; i budući da Vaše prisustvo ovde od velike važnosti biti može, to rešio sam da požurim dovesti Vas u Otadžbinu koja, na Vašu pomoć u svakom slučaju nadati se, ima pravo; da bi se ispunila pak ta moja želja, preporučujem Vam da nakon dobijanja ovog mog pisma ne izostavite da radite na dobijanju dozvole, na poznati Vam način da izdejstvujete; da bismo se Vašoj i mojoj nameri lakše mogli približiti, potrebno je da upotrebite autoritet Vaših prijateqa i u pomoć uzmete, koji znam da ne mogu da odbiju da mi takvo dobro učine. Ovde priloženi papir dajte g-dinu Mihailoviću – da bi se on sa svojim prijateljima potrudio da Vam izdejstvuje dozvolu; pri tom Vam ne izostavljam da preporučim da nakon dobijanja dozvole, učinite Vaše putovanje za Hermonštat, gde poznanstva sa našim prijateljima tamo učinite, i pri njima tamo ostanete, a meni o Vašem dolasku nemojte propustiti da javite; Želeći da Vas uskoro vidim ostajem i jesam

Kragujevac 20 nov.1821
Vaš dobronamerni stric
Vrhovni Knez Srbije M.O.

Hristiforu “piše” – četvorogodišnji Milošev sin

JEDAN od najinteresantnijih dokumenata iz prepiske strica vladara i sinovca mladog ruskog oficira je pismo, koje Hristiforu 1823. godine „piše“ – Milan, prvorođeni sin knjaza Miloša, koji je tada imao svega četiri godine, jer rođen je 6. oktobra 1819. On će kasnije, nakon abdikacije oca, Srbijom vladati svega 26 dana i umreti od teške bolesti. I rođenje Milana, knjaževog prvog muškog potomka i naslednika na tronu (Miloš je dotad za taj položaj predviđao i Hristifora, ako ne bude imao svog sina!) uveliko je uticalo na rešenost knjaza, da Hristifora, uprkos njegovom oficirskom obrazovanju i državničkom talentu, nikako i nipošto ne vrati na službu u Srbiju.

Iz tog “pisma” svog četvorogodišnjeg brata od strica, pisanog rukopisom neimenovanog pisara, po Miloševom diktatu, Hristifor saznaje i za smrt jedne Miloševe ćerkice i za rođenje drugog Miloševog sina i naslednika, kneza Mihaila (AS ZMP-1546).

Ljubeznejši brate Hristo!

U soveršenom uverenju da će Vam pismo moje ne malu radost pričiniti, hodim Vas s ovim, kako ja, tako Babo moj i Naka (Kneginja Ljubica, prim. M.B.) i sestre naše Petrija i Jelisaveta i skororođeni brat naš Mihail, usrdno pozdraviti, želeći vam od Boga, kao izvor svakog dobra, stalno zdravlje i veliki uspeh u stazi kojom ste zakoračili, stazi časti i dostojanstva; ja sam brate toliko srećan bio naših sestara, i brata jednog 6 septembra ove godine, Božijom voljom dobiti čije je krštenje 26 oktobra ovde svečano, i on je imenom Mihaila hrišćanstvu sačekan k velikoj radosti celog roda i familije naše i ja, do ovog datuma, u blagostanju i potpunom zdravlju nahodimo se; o svečanosti krštenja dolazio je čika Jovan iz Požarevca, snaha Kruna, i brat naš Obren (jer sada je nahija požarevačka na upravu č. Jovanu data) s kojim sam se sastao i s bratom našim Obrenom (rođen 31. decembra 1820. prim. autora) usrdno sam se izljubio, i koji se takođe u soveršenom zdravlju nalaze. Takođe skoro sastajao sam se i s čika Jefremom, i upitao za zdravlje sestara naših u Šapcu, koje hvala Bogu, u zdravlju napreduju. – Poznato Vam je, ljubezni brate, da nikakva radost u svetu savršena nije, niti može bez mešanja tuge biti – tako vam je i sa mnom; Imali smo sestru jednu, posle mene rođenu, i ona, kao ja i brat naš Mihail, nakon Vašeg odlaska, izrođeni, kojoj sam se mnogo radovao, što sam mogao nevine igre detinjstva mojeg, u društvu sestre Marije, provesti; Ali, božanstvo čije su namere ljudskom umu nedokučive i nepoznate, blagovolilo je rečenu sestru našu Mariju k sebi pozvati, i kako mene, tako Babu, Naku, sestre naše, i sav ostali rod naš u neutešnoj tuzi zbog tog slučaja, ostaviti. O brate! Ko može dokučiti sile i želje Božije? Ova se tuga, za koju Vam sada govorim, da je za nas neutešna bila, naskoro potom, rođenjem brata našeg i člana cele familije naše, Mihaila, u bezgraničnu radost preobrati, i mi svi ostasmo utešeni.

O brate Hristo! Ne možete da zamislite goreću želju moju, s Vama sastati se i bratski izljubiti; Poznajem, da je Vas želja za većim naukama i časti, od mene odvojila, ali pri svem tom, ako se i kako može, postarajte se iz sve Vaše snage da zadovoljite ovu pravednu i nevinu želju moju.

Ovom prilikom ne propuštam kako Vas tako g. Germana, i svu ostalu braću našu da najusrdnije pozdravim, s kojim i jesam

Vaš Najiskreniji brat

Milan Obrenović.

U Kragujevcu 11 dec 1823. g.

U Srbiju čak ni na viđenje s familijom!

DATUM 13. septembar 1824. godine je najžalosniji dan umiranja i poslednje Hristiforove nade u žarko željeni povratak u Srbiju, odnosno vere u nameru strica, knjaza Miloša, da će mu ovaj tu želju, uprkos i ranijim suprotnim naznakama, ipak konačno ostvariti. Tog dana datira knjaževo, u odnosu na ranija pisma poduže pismo prekornog sadržaja Hristiforu (signatura AS ZMP-1630).

Ljubazni sinovče Hristo,

Pismo Vaše od 6 januara ove g. primio sam sa pismom g-dina Mihaila 10.f. (februara) iste godine, u kojem se čudite da od mene za toliko vreme nikakve vesti dobili niste, i zaključujete iz ovolikog ćutanja mojeg, kao što Vi velite, na neki način ljutnje moje prema Vama, koju smatrate, osetljivo, za kaznu. Vi ste ovde moj ljubazni sinovče s osudom Vašom malo poleteli, i ne hteste najpre ono užasno rastojanje po među nas izmeriti pravedno, a potom niste se ni toga setili kao mlad čovek, uporediti moj položaj s Vašim i onda ne bi zaista ovako nepravedno i dovoljno nerazumno sudili, već našli pravi uzrok onog ćutanja mojeg i povinovali bi se neizbežnim uzrocima ćuteći kao što i ja radim. I ja bih imao razlog reći Vam to isto što ste Vi meni, da me nije pismo Vaše od 6 januara dobijeno 10 feb., drugom čemu naučilo. Istina da nisam Vam sigurno sa svakom prilikom pisao ne znajući, upravo ni mesto prebivanja Vašeg, ali sam preko g. Mihaila našeg Vas svagda pozdravljao i o položaju našem tačno izveštavao – nadam se da će ovo objašnjenje moje, koje savršenu osnovu u sebi sadrži, ne samo služiti za Vaš mir, već u isto doba uveriće Vas u iskrenu i nepresečenu ljubav moju prema Vama.

Tužiti se pritom s istim pismom Vašim, da veliki nedostatak u potrebama Vašim, koji sadašnji čin Vaš iziskuje, trpite. Ja Vam u tom za pravo dajem, i verujem da se borite sa raznim nedostacima, ali u ovom se ne mogu okriviti, jer slawe Vama… (nečitak deo) odavde, ne samo da je sa raznim teškoćama skopčano već i prilike sigurne želji mojoj svagda dobiti ne mogu. Za zadovoqenje tvoje i moje želje, i toga radi pisao sam ne jednom g-nu Mihailu da mi otuda kakav siguran način nađe za dostaviti vam posredstvom… (nečitko) po češće troška, no ni u ovom dosada ništa uspeti nisam mogao, k velikoj žalosti mojoj.

Da pobedite u ponečem nedostatke Vaše, šaljem Vam preko Pante Hadži Stojka iz Zemuna nešto troška, koje će vam gn. Mihailo dostaviti – iznosiće 4.000 groša.

Na veliko čuđenje moje video sam pritom, za koje mi gn. Mihailo piše, da želite da napustite službu i da dođete u zagrljaj Otadžbine naše. Ljubazni sinovče! Ja sam mogu izmeriti silnu želju Vašu za Otadžbinom i rođacima Vašim, no ja znam i dužnosti one, koje ste Vi Otadžbini našoj dužni i mislim da je sada za vas najbolje vreme i način napojiti se onim naukama i finoćom s kojim bi mogli dužnostima vašim na pravi način Otadžbini Vašoj poslužiti.

U sagledavanju pak dolaska Vašeg ovamo, za ovo vreme sadašnje, niti napuštanjem službe, niti pak viđenja radi, biti ne može, i to iz raznih razloga, najpre što sudbina naša još nije rešena. Vi u pismu Vašem i sami primećujete da se je epoha ona približila, koja će rešiti opštu sudbinu našu. U ovom velikom uverenju i nadi i mi živimo, i zacelo držimo, da je trenutak, davno željeni, prispeo, koji će zahteve naše konačno ispuniti. Onda, sinovče moj ljubazni, propustiti neću i sam, gde nadleži, za izlazak iz službe vaše pisati, sa potpunim uverenjem i najmilostivijeg odobrenja, i dočekaću Vas, i ja i Otadžbina naša, radosno u zagrljaj nam, a dotle nemoj da o tome mislite.

S pismom ovim Vašim, pozdravljate mene, strinu, stričeve Vaše, Milana brata Vašeg, i sestru Petriju i Savku, a čudim se da novog… (nečitko) brata vašeg i Milanovog Mihaila niti pozdravljate, niti što o njemu spominjete, možda da o rođenju njegovom onda niste obavešteni bili, kada ste ovo pisali, a ja sam vam čini mi, se javio. Svi članovi familije naše… (nečitko) posle Vas i posle izrođeni, živi su i zdravi hvala Bogu, od kojih primite najljubaznije pozdrave. Sestra Vaša Petrija, udala se u Zemun u kući Lazara Bajića i stupila u brak sa Teodorom, sinovcem Bajićevim, 25 maja ove godine u Beogradu svečano.

Ne mogu da se uzdržim da ne ponovim opet koliko bismo i ja, i Otadžbina radosni bili, videti Vas u svakom pogledu savremenog i otvorenog i slobodnog kada ovamo dođete, da možete da na najlakši način vratite Otadžbini onaj dug pravog sina Otadžbine.

U nadi da ćete prethodno rečena predavanja moja potruditi se usrdno ispuniti, kako važnost sada iziskuje, a pri tom pozdravljajući kako Vas, tako i onu decu srpsku koja se s Vama tamo nalazi, ostajem i jesam zasvagda

Vaš stric koji Vam želi sve najbolje

Miloš Obrenović Serbski Knjaz

U Kragujevcu

13 septembar 1824. g.

Nikada više, otkako je nakon sloma Prvog srpskog ustanka iz Srbije poslat u Besarabiju, zatim u Sankt Peterburg, Hristofer Obrenović nije video rodnu grudu. Umro je u Sankt Peterburgu 30. juna 1825. najverovatnije od jektike (tuberkuloze). Krajem jula te godine, iz Rusije je u Srbiju stigao izveštaj o Hristiforovoj smrti. Zatim i odštampana čitulja.

Povezani tekst – Ostracizam kneza Miloša prema sinovcu Hristiforu, sinu svog polubrata vojvode Milana (1)