foto: Muzej rtk
Još jedan ne tako stari, ali skoro zaboravljeni zanat o kojem ćemo pisati je pintorski ili bačvarski zanat.
Ostoja Savić Core jedan je od poslednjih pintora u našoj opštini. Po struci je elektičar, a ovim poslom počeo je da se bavi po odlasku u penziju. Zanat je naučio od svog oca, čuvenog milanovačkog pintora Radomira Savića. Radomir je sa trinaest godina otišao na zanat u Suboticu, po povratku počinje da radi kod tadašnjeg čuvenog majstora Čede pintora, a nakon rata otvara svoju radionicu. Od tada pa sve do smrti nije prestajao da se bavi ovim poslom.
Do devedesetih godina u gradu je bilo i pintora i posla. Poslednjih godina posao je gotovo ugašen, jer su drvenu burad zamenila plastična, tako da Ostoja radi uglavnom popravke. On ovaj posao obavlja više iz hobija i ljubavi, zato radi isključivo po starom načinu po kojem je radio i njegov otac. Njegova radionica je ostala nepromenjena već više od pola veka. U njoj je alat neophodan za obavljanje ovog posla- bansek , rendići, šestari, nakovanj za nitovanje obruča, utornjak.
Burad su se pravila od hrastovog, dudovog, bagremovog drveta, u zavisnosti za šta su se koristila. Ceo proces izrade bureta radi se ručno. Da bi duga bila spremna za bure nakon što se iseče, potrebno je da prođe i nekoliko godina da bi se osušila. Ono što je specifično za ovaj stari princip izrade, a Ostoja ga i dalje isključivo koristi, je stavljanje rogoza između duga kako ne bi izlazila tečnost. Postoji i standard u određivanju veličine bureta, pa tako bure na sredini mora biti široko, onoliko koliko je dugačko.
Pintora još uvek dosta ima u Kruševcu i Aleksincu, jer su to vinogradarski krajevi, dok se u ostalim delovima Srbije ovaj zanat polako gasi.
Foto: korisnika Muzej Rudničko-takovskog Kraja
Pripremila: etnolog Nataša Polomac Petković, Muzej rtk
Pratite nas i na društvenim mrežama:
