Moram priznati da sam „čekao“ sigurno, nekih četiri meseca, ako ne i punih pet ne bi li neko od nadležnih iz JKP došao da „pokupi“ i odveze pozamašan višak sitnijeg kamena kojim su radnici, okrpivši vodovodnu cev na strmoj ulici, zatrpali iskopanu rupu.

Radi se o raskrsnici ulica Isaila Todorovića i Suvoborske u Rasadniku I dalje čekam, ali sam sad rešio da se nadležnima obratim preko Vas.

Ruku na srce, čim sam javio dežurnoj službi da iz ulice šiklja voda, došli su u roku od nekoliko sati i sanirali kvar. Međutim količina kamena koju su izručili u rupu bila je znatno veća od potrebne. Rekoše, slegnuće se to. I jeste se sleglo u poslednjih 4-5 meseci ali višak je i dalje pozamašan i stalno se kamenje rasipa po ulici jer je prilično strma a prilikom prolaska vozila, kamenje ispod guma automobila, izleće „kao metak“ i vrlo često pogađa moj automobil koji je parkiran u dvorištu, tik uz ulicu i gomilu kamenja.

Ne daj Bože da pogodi nekog od prolaznika ili dece koja se tu često igraju. Svakodnevno, kada dođem s posla, lopatom prikupljam kamenje na „višak gomilu“ uz ivičnjak ulice.

Mogu da razumem da je posle sanacije kvara na cevi nastupio zimski period i da temperature nisu dozvoljavale da se asvaltira raskopani deo ulice ali taj period je odavno prošao i vidim da se tu i tamo nešto asvaltira. Apelujem još jednom na nadležne da bar pokupe višak kamenja sa ulice da ne bi došlo do incidenta mnogo ozbiljnijeg nego što su rikošeti u moj automobil i fasadu kuće.

Ovi rikošeti su mnogo ozbiljniji od onih koje „pravi“ zimska rizla stara već neku godinu koje takođe imamo u izobilju i koja se svake zime uvećava. A klizanje po njoj na strmim ulicama Rasadnika, takođe, nije nimalo prijatno i bezazleno, pogotovo za stariju populaciju.

Čitalac,

Radojko Petrović