foto: unsplash/ Sasun Bughdaryan
Ovo leto ponovo je pokazalo koliko brzo požar, oluja, grad ili poplava mogu da u nekoliko minuta unište ono što se stvaralo godinama. Mnogi građani i poljoprivrednici, međutim, i dalje računaju da će štetu nadoknaditi država, ne znajući šta zapravo pokriva polisa osiguranja. Kako se zaštititi od finansijskih gubitaka posle prirodne katastrofe, i šta zapravo dobijamo kada osiguramo kuću, imanje ili poljoprivrednu proizvodnju?
Svega oko deset odsto imovine fizičkih lica u Srbiji osigurano je, dok su kompanije znatno odgovornije jer bolje razumeju vrednost imovine i to koliki gubici mogu da nastanu kada dođe do štete, ocenila je novinarka koja se bavi primenjenom ekonomijom Vesna Lapčić.
Slična je situacija i u poljoprivredi, gde je zastupljenost osiguranja useva i životinja takođe mala, a veće interesovanje postoji u krajevima u kojima su vremenske nepogode češće.
„U nekim delovima zemlje gde su rizici veći, tu je i prisutnost osiguranja veća, a tamo gde se rizici ne ostvaruju tako često, ljudi obično gledaju u nebo i kažu: ‘Bože, pomozi’“, rekla je Vesna Lapčić.
Podsetila je na poplave 2014. godine, posle kojih je nakratko porasla tražnja za osiguranjem imovine, ali se ubrzo sve vratilo u kolotečinu i na razmišljanje „neće mene“, a kao jedan od razloga navela je i očekivanje da će državu nadoknaditi država – tada je njoj štetu isplatila osiguravajuća kuća, a komšijama lokalna samouprava.
Koliko može da košta polisa
Cene polisa, navodi Lapčić, nisu visoke.
„Polisa može da se kreće od jednog evra po jednom kvadratu na godišnjem nivou“, rekla je, uz napomenu da u takvu polisu ne mogu biti uključeni svi rizici, ali da se ona može nadograđivati u skladu sa mogućnostima i procenjenim rizicima.
Šta sve poljoprivrednici mogu da osiguraju
Poljoprivrednici mogu da osiguraju gotovo sve – voćnjake, vinograde, plastenike i njive, pri čemu se pojedini rizici, poput poplave i oluje, prilikom osiguranja poljoprivrede ugovaraju dodatno, kao i mraz.
Osiguranje imovine može da obuhvati i odgovornost prema trećim licima, na primer kada izliv vode iz instalacija poplavi susedni stan, ali i hitne intervencije pri manjim kvarovima.
Prijavljivanje štete
Štetu treba prijaviti u roku od tri dana od saznanja, kako je predviđeno Zakonom o obligacionim odnosima, a prijava je sve češće moguća i onlajn, fotografisanjem oštećenja, dok pojedine osiguravajuće kuće na teren šalju procenitelje, ali i dronove.
Osiguravač je dužan da u roku od 14 dana odgovori u vezi sa procenom štete, a prema statistici Narodne banke Srbije, tvrdi Vesna Lapčić, isplate su ažurne, dok problemi najčešće nastaju zbog nepoznavanja uslova iz polise.
„Osiguranje jeste komplikovan proizvod i vi zaista morate posvetiti pažnju prilikom kupovine“, istakla je, navodeći kao primer da je oluja osnovni rizik kod osiguranja imovine, ali da nije svaki vetar oluja.
Poručila je i da je važno osigurati se na pravu vrednost nepokretnosti, odnosno proveriti kolika je osigurana suma uključena u polisu.
