KAD NA URNU KAPNE SUZA

U odnosu na svoju rasu, neprežaljeni kremirani rotvajler beše prava dečja maza…

U CELOM Rudničko-takovskom kraju a verovatno i širom Šumadije, porodica Slaviše Aranđelovića (71) iz Gornjeg Milanovca je, koliko se zna, prva i jedina koja je svog neprežaljenog psa, posle njegove prirodne smrti od starosti – kremirala, kao čoveka.

– Naš Bak, rase rotvajler, beše nam kao član familije, baš tako nas je sve njegova smrt zauvek ožalostila – setno priča Slaviša. – Zato smo hteli, da mu „grob“ makar i pepelu, u ovoj urni, bude stalno uz nas! Da mu se ponekad „obratimo“ kao kad je bio živ…

Dok nam to pripoveda, u očima vrlog starine iskre suze. Kapnuše i na urnu sa pepelom dragog psa, koju obema rukama drži na grudima.

Ljubav ove porodice prema svom kućnom ljubimcu, kojeg više nema, prepričava se gradom, naročito među ljubiteljima pasa, kojima je Slaviša, nekadašnji automehaničar i vozač u fabrici „Metalac“ dobro znan upravo zbog svog odnosa prema psima. Iako za rotvajlere važi pravilo da su opasni, pogotovo za decu, Bak ga je opovrgao.

– Bio je izuzetak.U odnosu na svoju rasu, beše umiljat, prava dečja maza! Dok su bila mala, moja unučad su ga jahala po dvorištu. A bio je velik, težak 45 kila. Nikad nije ni zalajao na bilo čije drugo dete. Naša i druga deca su se s njim loptala, zimi grudvala. Da ste samo videli, koliko ih je voleo… Bio je najposlušniji, najinteligentniji, najverniji pas kojeg smo imali, a imali smo i vučjake, evo i sad imamo rotvajlera Arona. Ovaj jeste pravi čuvar, ali nije stvoren za igru, kao što je bio Bak, koji nam je vraćao svu našu ljubav. Nikakav simptom grubosti, kamoli zla Bak nije imao u sebi, naprotiv – nastavlja Slaviša.

Mesec dana od Bakove smrti, Aranđelovići su živeli u šoku i neverici, baš kao da je, ne daj Bože, preminula draga osoba…

SMRT

– I SAD kao da gledam, kako Bak nestaje iz života… Bio je sa mnom u garaži. Ustade, pođe napolje, legne kod vrata i tiho izdahne. A nije bolovao ni od čega, redovno je vakcinisan. Nismo hteli da ga zakopamo. Našli smo firmu „Aurorapet“ u Novom Sadu, koja se bavi kremacijom kućnih ljubimaca. Njeno osoblje je specijalnim vozilom došlo po Bakov leš, obavilo kremiranje, donelo nam urnu i prateće dokumente. Nije nam žao tih troškova, ama kako bi i bilo, zaslužio je on mnogo više – tužno veli naš sagovornik.

Foto:
ŽAL Slaviša sa Bakovom urnom, slikama i dokumentima

Milorad BOŠNjAK