Njena karijera je krenula od samog dna, a završila se, paa… na samom dnu. Počela je od čišćenja autobusa, ali, to je toliko dobro radila da su joj pomagali i vozači i kondukteri, koji su sa njom potirali autobuse. Ali, baaaš potirali. Pošto je mnogo volela rad sa ljudima, a u praznim autobusima ih nije bilo, počela je da radi kao hostesa u nekim kafanama, kafićima, restoranima… Dobre preporuke doneše joj i uhlebljenje. Kućno… E, odatle se već širio pogled, pa je počela da radi razne poslove.

Naravno, trebalo je da se završi i adekvatna škola, pa je, tako, recimo, ona išla na kurs kod najboljih drvoseča, a kada je to savladala, otišla je korak dalje, pa je krenula na kurs za šumara. Kako je želja za novim saznanjima nepresušna, htela je ona da uči za muzičara, pekara, rukovaoca gradjevinskim mašinama, stolara, vojnika… Naravno, kao svaki prilježan djak, uvek je dobijala dobre ocene i sertifikate za nastavak svoje karijere. Društveni život? Ma, idi, bre… Isticala se agresivnošću „na protivničkoj polovini terena“.

Ipak, nešto joj je nedostajalo. Priznanje šire društvene zajednice. Tako ti ona, jednog dana, idući za pečurkama, ugleda ribicu, koja se praćakala na suvom, pa je molila da joj pomogne, obećavajući da će joj ispuniti tri želje. Pristade ona, i požele, kao prvo, da promeni stranački dres, odnosno, partijsku knjižicu, jer, ovu predjašnju je imala već nekoliko godina, a i malo je već demode. Ih, šta je to za ribicu? Okrete broj sa brzog biranja, i stvar bi gotova…

Druga stvar je bila posao. „Voliš li ti bake i deke, da se brineš o njima, da ih maziš i paziš?“, upita je ribica. „Paa“, odgovori ona, „više mi odgovaraju ove, mladje, sposobnije deke“, slegnu ona ramenima. „Nema veze“, odgovori ribica, „imaćeš para, pa ćeš moći i imati kad da se „zanimaš“ sa tim dekama“.

I, to je bilo rešeno, dobila je ona svoju klijentelu. „Šta je sledeće?“, upita ribica. „Htela bi’ da budem urednik u nekom mediju. Probala sam u jednom, ali, nisu hteli ni da čuju“. „Radi ti to u jednom našem mediju“, odgovori joj ribica, „zasad volonterski, pa ćemo videti, kad se ukaže prilika. A, u taj medij što ti hoćeš, pa, ni ja tu ne mogu da udjem. Drž’ se ti, za sad, pelena za odrasle, makarona, sardina i ostalog sličnog, pa ćemo videti za kasnije“.

Nije joj bilo pravo, htela je ona sve i odmah, al’, ima neka veća sila i od sile…

Goran Trifunović