• oktobar 23, 2019

Porodične tajne – Vukoman

Ilustracija, foto: pixabay.com

Piše GORAN TRIFUNOVIĆ

Nekada davno, u nekom selu, ko zna gde, živela su dva brata. Jedan se bavio poljoprivredom i bio je ugledan domaćin i porodičan čovek. Drugi se bavio… paaaa… ‘ajde da kažemo, državnom službom. Nije se ženio, niti imao dece. Zvanično. Nije ga narod nešto preterano voleo i cenio, ali, pošto im je bio potreban zbog prirode posla, to je bio, možda i na većem glasu od svoga brata, za kojega su svi znali da je dobar, vredan i pošten.

Tako, reši ovaj državni službenik da se jednom prilikom oduži seoskom gazdi tako što će mu dati, ni manje, ni više, nego – orden!!! Orden, orden, nego šta… Da bi to nekako prošlo kroz narod, moralo je da se nešto i napiše. Te, zaslužan je za ovo, za ono, prednje i zadnje… Znali su i oni sami da to nema veze sa istinom, ali, gazda je voleo da dobija priznanja, a službenik je voleo da bude tu gde jeste.

Kad je došao kući, upita ga brat, poljoprivrednik – „Očiju ti, čoveče, šta će ti ova budalaština? Pa, kome daješ orden? Pa, znaš li ti da ti se narod krsti? Neverniku, zločincu, hulji… Ti daješ orden? Čoveče…

Znaš li kol’ko kuća je on zavio u crno? Znaš li šta je radio i šta radi? Znaš li da mu ništa nije sveto? Vidiš li da propadosmo od kad nam je on gazda?

Pa, čoveče, on u crkvi viče, psuje, prdi… Pa, on je za kaznu, nije za nagradu, a kamoli orden“, reče brat „seljak“, i kad vide da nema odgovora, odmahnu rukom i ode na svoje seoske ustaljene poslove.

Naravno, gazda sela je primio orden, bio je zahvalan, pa je i službenik nastavio da službuje kao i do tada. Ipak, neki crv mu nije dao Mira, pardon, mira, pa je više svoje kuće u selu napravio crkvu pokajnicu. Kome, zbog čega, zašto, nikome nikada nije pojasnio.

Narod k’o narod, šta ćete, pa je svakakve priče pričao tom prigodom. Ipak, za sve će ostati tajna, jer su oba brata to odnela u grob. Takodje, ostaće zapisano da je na sahranu onog brata, „seljaka“ došlo celo selo i svi iskreno žalili i oplakali pokojnika, dok je na sahranu brata „službenika“ došlo taman toliko da ih ima za „kvorum“. Pa, ti vidi…

Violeta

Prethodni članak

“Kade se ruke slože, sve se može”

Sledeći članak

Hor OŠ „Kralj Aleksandar I“ na svečanoj akademiji povodom osam vekova autokefalnosti SPC