Spomenik istaknutom ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu u prisustvu brojnih zvanica i diplomatskog kora,  svečano su otkrili ambasador Ruske federacije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Spomenik je delo autora Nebojše Savovića Nesa i nalazi se prekoputa zgrade Arhiva Srbije, koji je izgrađen prema projektu Nikolaja Krasnova.

Spomenik Nikolaju Krasnovu u parku Mali Tašmajdan, rađen je od mermera Karara iz Italije i po rečima autora Nebojše Savovića Nesa, kameni blok je bio težak osam tona. Za dva meseca neprekidnog rada, otklesano je i ostalo četiri tone materijala. Figura u natprirodnoj veličini u sedećem položaju za radnim stolom.

Zanimljivo je to da je za osnovu modela ovog spomenika pozirao glumac milanovačkog pozorišta Predrag Lošić, a kao prostor je izabran enterijer Muzeja rudničko-takovskog kraja.

Nikolaj Krasnov (1864-1939) je uz generala Vrangela najpoznatiji ruski emigrant koji je živeo u Srbiji i smatrao je svojom drugom otadžbinom. Rođen u Moskvi a umro na Alempijevdan 9. decembra pre 80 godina. Po svojoj želji sahranjen je u Beogradu. On ima svoju ulicu u prestonici Srbije i spomen ploču ispred kuće u kojoj je živeo. Njegova najvoljenija kuća koju je projektovao je Arhiv Srbije u parku ispred, obogaćena monumentalnom skulpturom-spomenikom ovom neimaru a to je delo našeg sugrađanina, akademskog vajara Nebojše Savovića Nesa.

Kada se pomene Nikolaj Krasnov, spisak njegovih izvedenih javnih zgrada i objekata u Srbiji je neverovatan. Većina sačuvanih, proglašena je javnim doborm. Ovaj emigrant je sa suprugom i dve ćerke napustio Rusiju pod naletom boljševičke vlasti. Čitav korpus njegovih sunarodnika izuzetno obrazovanih, doprineo je privrednom i kulturnom preporodu Srbije između dva svetska rata.

Kada ga je novinar Politike, Petar Milojević pitao, kako je tako dobro naučio srpski bez naglaska, Krasnov je odgovorio da je naučio da govori i piše srpsku ćirilicu zahvaljujući zidarima, tesarima i molerima na gradilištu i da su oni njegovi životni učitelji, akademski građani. Zanimljivo je mnogo što šta u biografiji ovog izuzetnog stvaraoca.

Na primer, rekonstrukciju Njegoševe kapele na Lovćenu, trebalo je da radi Ivan Meštrović ali se Patrijarh srpski Gavrilo Dožić usprotivio ideji kralja Aleksandra Karađorđevića, rekavši da to treba da bude povereno pravoslavcu a ne katoliku. Nikolaj Krasnov je dobio posao. Dolaskom komunista na vlast u Crnoj Gori čuvena kapela je srušena 1974. i urađena po nacrtu Hrvata Ivana Meštrovića i do danas njen izgled nije promenjen.