Poznata je već ona priča o siromašnom čoveku koji se požalio ljudima iz sela da su mu miševi pojeli džak pšenice, a ovi ga dobrano ismejali, kao i nastavak iste, kada se siromašak ogazdio, pa istim ljudima pričao priču o tome kako su mu miševi pojeli gvozdene plugove.  Naravno, svi su odobravali njegovu priču, jer, gde ćeš da protivurečiš dobrom domaćinu.

Elem, bio sam nulti zaraženi koronom u pranjanskom kraju. Nakon višemesečne borbe, nadam se da je sve završeno mojom pobedom, ali, tragovi su itekako ostali i itekako su vidljivi. Ipak, to nije bilo, čini se, i najgore.

„Što si bio u bolnici, šta ti je bilo?“, pitali su me mnogi. Na moj odgovor da sam bio pozitivan na najnoviju veliku, nadajmo se i poslednju, svetsku pošast, sledio bi… pa, može li se glupost nazvati odgovorom. „Ma, kak’a korona, ‘ajde bre, otkud to tebi? To je obična prehlada“.

Naivan, da ne kažem za sebe neku težu reč, odgovarao sam im da, ako ništa drugo, na otpusnoj listi mi piše ta informacija. Pošto ljudska glupost nema granice, stizala su obrazloženja da mi je to „napisano preko veze“!!! Mislim… Ipak, kao u onoj priči o popu koji je tokom rata, kada se naveliko ginulo, pričao da narod „mirucka“, a kad se popadija „prestavila“ Gospodu, govorio da „sve pomre“, tako su i Pranjanci, na žalost, na teži način shvatili ozbiljnost situacije.

Žarište koje je buknulo u našem kraju, kao i nekoliko slučajeva koji su doveli do tragičnog ishoda, odjednom je meštanima pranjanskog kraja otvorilo oči, pa je sve manje onih koji „ne veruju da postoji korona“, sve je manje onih koji pričaju da su to „priče globalista“, a sve je manje i onih koji se odlučuju da svoje, za sada, jesenje slave obeležavaju sa gostima kao i do sada.

Ako smo pre ovih jesenjih dana mislili da je pranjanska varošica prazna i da u njoj nema nikoga, onda bi trebalo sad da je vidite. Poneko dodje u prodavnicu, pod maskom kupi šta mu je neophodno i odmah sledi povratak kući. Nije retka situacija i da se kola ostave upaljena… Videćemo kad, ali, proći će i ovo. Ipak, treba nam ostati za nauk činjenica da mnogo manje boli kad neko drugi „dobije po ušima“. Verujte, mogu miševi da pojedu džak pšenice…

Goran Trifunović